Mizerni minimalac

Vlada Srbije, naime, predlaže povećanje iznosa minimalca sa 32.022 dinara na oko 35.000 dinara, poslodavci tvrde da je ta suma za njih nedostižna i time neprihvatljiva dok Savez samostalnih sindikata Srbije i Ujedinjeni granski sindikati „Nezavisnost“ smatraju da minimalac ne sme da bude niži od iznosa minimalne potrošačke korpe koja iznosi oko 39.000 dinara.

Ono što je posebno interesantno je da je povećanje minimalca na oko 35.000 dinara prvi najavio Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, iako određivanje minimalne zarade ne spada u domen njegovih ingerencija. S obzirom da Vlada Srbije bespogovorno usvaja gotovo sve ono što Vučić prethodno iznese u javnost nikog nije iznenadilo što je nakon izjave predsednika Siniša Mali, ministar finansija, saopštio da je predlog kabineta Ane Brnabić da minimalna zarada u 2022. godini bude povećana za 9,4 ili 9,5 odsto.

Ako je Vlada Srbije, pre početka pregovora socijalnih partnera, donela odluku da nova minimalna zarada treba da bude u iznosu od 300 evra, postavlja se opravdano pitanje čemu onda pregovori služe?

Činjenica je da su i predlog poslodavaca kao i ponuda Vlade Srbije o visini minimalne cene rada uvredljivi za radne ljude sa najnižim primanjima. Dokaz za to je da je za minimalnu potrošačku korpu na mesečnom nivou potrebno izdvojiti znatno više novca. Dakle, oba izneta predloga su daleko ispod minimuma koji je radniku potreban za skroman život na ivici egzistencije.

Činjenica je i da dostizanje nivoa minimalne zarade od 39.000 dinara nije stvar dobre volje Vlade i privatnih poslodavaca prema radnicima već je reč o zvaničnoj odluci Socijalno-ekonomskog saveta da u 2022. godini minimalne plate budu na tom nivou. Elementarna logika nalaže da je nemoguće normalno živeti ako su primanja niža od iznosa minimalne potrošačke korpe i ne postoji nijedan racionalan i smislen izgovor da ona ne budu u toj ravni.

Ono što se dešava u praksi je pak da Vlada Srbije u slučaju određivanja minimalne zarade uvek staje na poziciju podrške privatnim poslodavcima a protiv interesa ljudi koji žive od svog rada. Dokaz za to je da svaki put tokom pregovora izađe u susret poslodavcima i oslobodi ih određenih parafiskalnih nameta, i tako im omogući povećanje profita, ali baš nikad ne prihvati iznos povećanja minimalca koji predlažu sindikati. Potpuno je izvesno da će tako biti i ovog puta.

Takođe, treba naglasiti da reprezentativni sindikati koriste pogrešnu strategiju u borbi za povećanje minimalne zarade. Pokazuje se da apeli i kampanje kojim sindikati zastupljeni u Socijalno-ekonomskom savetu, pokušavaju da privole Vladu i poslodavce na iznos minimalca koji predlažu, ne daju baš nikakve rezultate.

Jedini način da se sindikati izbore za ispunjenje svojih zahteva, kada je reč o minimalcu, jeste da se udruže sve aktivne centrale, kako predlažu Udruženi sindikati Srbije „Sloga“, i organizovanjem štrajkova i protesta dođu do ostvarenja svog cilja. Sa svojim kolegama koje primaju minimalac treba da se solidarišu i radnici sa većim primanjima. Jedan od razloga je i taj što bi usled većeg iznosa minimalne zarade i njihove plate skočile.