Rasprave na grupi su zanimljive, mogu se čuti interesantni podaci i razmeniti iskustva sa protagonistima pank scene iz tog perioda te sam poziv za ulazak prihvatio.

Povela se, između ostalih, i rasprava o prvim pank bendovima u Beogradu. Zaključak iz te diskusije bi najkraće mogao da se svede na dve stvari. Prva je ta da Beograd nikada nije imao veliki i poznati pank bend kao neki drugi gradovi u tadašnjoj SFRJ. Drugi zaključak je da su pank bendovi, bar oni prve generacije u Beogradu, bili znatno manje buntovni nego što je to bio slučaj sa njihovim „kolegama“ iz drugih delova Jugoslavije.

Razlog za prvi zaključak treba tražiti u tome što nadležni u PGP-u apsolutno nisu imali sluha za pank muziku niti im je padalo na pamet da objave nešto iz tog korpusa. Zbog toga čak i veliki broj pankera ne zna da je Beograd imao grupu koja je bila i ispisnik i pandan slavnim imenima poput Pankrta iz LJubljane, Parafa iz Rijeke, Pekinške Patke iz Novog Sada i kasnije Kud Idijota iz Pule, Psihomodo Popa iz Zagreba i KBO iz Kragujevca. Reč je o grupi Košmar nastaloj krajem 70-tih godina. PGP je kategorično odbio da im objavi ploču a iza njih na žalost nije ostao snimljen demo materijal. Što se tiče drugog zaključka razlog treba potražiti u tome što su u prvoj generaciji pankera u Beogradu dominirala deca iz dobrostojećih porodica. Ne bi se to moglo nazvati srednjom klasom u pravom smislu reči jer je Jugoslavija bila socijalistička zemlja ali definitivno su ti pankeri bili privilegovaniji od svojih drugova iz radničkih porodica. Tako su i mogli da nabavljaju ploče iz inostranstva i upoznaju se sa pank pokretom. Shodno tome njima je od izražavanja socijalnog protesta bila privlačnija artistička komponenta prvog talasa panka. Zbog toga su svi beogradski bendovi iz prvog talasa, sem Radosti Evrope Tonija Montana (čiji je pankerski nadimak Bora „Grbavi“), bili post pank a ne pank rok. Radost Evrope se muzički trudio da sledi slavne Ramonse dok su svi ostali na čelu sa Urbanom gerilom, Šarlom akrobatom, Električnim orgazmom odlučili da se orijentišu ka, u to vreme pomodnom post panku. Tek u drugom talasu Beograd dobija pank bendove koji kritikuju socijalna raslojavanja u društvu. Jedan od njih je svakako Kontejner a.d. pokojnog Save Veličkovića ali su socijalno najangažovanija bg pank grupa bili Mrgudi sa Karaburme. Članovi tog strit pank benda, deca iz radničkih porodica u svojim numerama kritikovali su devijacije crvene buržoazije. NJihove pesme „Proleteri“, „Šljakeri“, „Budža“ i druge direktan su proleterski atak na privilegije birokatskog upravljačkog sloja odrođenog od naroda. Dakle tek kada je radnička omladina zagazila u pank on je u Beogradu postao buntovan.

Ono što je najfascinantnije je da su pesme Mrguda aktuelne i danas. S obzirom na enormno klasno raslojavanje u zemlji uskoro će se i altuelna vlast na čelu sa Aleksandrom Vučićem suočiti sa britkom kritkom novih pank bendova inspirisanih socijalnim buntom Mrguda.