Nova poskupljenja, novi minimalac

Zahtev za većom minimalnom zaradom sindikalci obrazlažu činjenicom da cene životnih namirnica rastu usled posledica ekonomske krize.

Predlog sindikata je da se minimalna zarada izjednači za iznosom minimalne potrošačke korpe.

U ovom trenutku minimalna zarada iznosi 35.000 dinara, a vrednost minimalne potrošačke korpe je oko 42.000 dinara.

Sindikalne centrale koje traže povećanje minimalne cene rada u Srbiji u potpunosti su u pravu.

Sama činjenica da je minimalna potrošačka korpa za sedam hiljada dinara veća nego iznos minimalne zarade ukazuje da 400 hiljada zaposlenih na minimalcu od svoje zarade ne može da je priušti.

Takođe, prema Zakonu o radu u nove pregovore o iznosu minimalne zarade se stupa istog trenutka kada se poremeti jedan od parametara na osnovu kojih se ona utvrđuje.

Rast cena osnovnih životnih namirnica i energenata je svakako jedan od tih parametara.

Predlog sindikata da se minimalna zarada bar izjednači sa minimalnom potrošačkom korpom je potpuno opravdan i javnost bi zbog toga trebalo da ga podrži. Naravno, s obzirom na troškove života i ta suma je niska.

U Srbiji najveći broj zaposlenih radi za platu koja ne prelazi 53.000 dinara, što je znatno niže od zvanično proklamovane prosečne zarade u iznosu od 600 evra.

Država svima čija su primanja niža od 70.000 dinara obezbeđuje vaučer za besplatno letovanje u zemlji.

Shodno tome, tvrdnje da je za dostojanstven život u Srbiji potrebna plata od oko 1.000 evra su potpuno logične i ispravne.

Stoga bi sindikati, pored zahteva za povećanje minimalne zarade od države, trebalo da traže i povećanje svih drugih plata jer su troškovi života enormno skočili.

Ako bi država povećala plate u javnim preduzećima, to bi se sasvim sigurno odrazilo i na skok zarada u privatnim firmama.

Međutim, ono što je potrebno reći jeste da inicijativu za povećanje minimalnih zarada neće biti nimalo lako sprovesti u delo niti će to što za tako nešto postoje nesporni argumenti Vladu Srbije motivisati da posluša sindikate.

Primer da je to tako su pregovori o visini minimalne zarade za ovu godinu.

Iako je Socijalno-ekonomski savet doneo odluku da od 2022. godine nivo minimalne zarade i minimalne potrošačke korpe mora biti izjednačen, to se ipak nije desilo.

Bez obzira što je u trenutku donošenja odluke minimalna potrošačka korpa bila 39.000 dinara Vlada je propisala da se iznos minimalca podigne na svega 35.000 dinara.

Dakle, prekršila je odluku u čijem donošenju je sama učestvovala.

To ne treba da iznenadi nikog, jer je svaki put dosad kada se na SES-u pregovaralo o iznosu minimalne zarade Vlada štitila interese privatnih poslodavaca nauštrb radničkih.

Ne treba sumnjati da će tako biti i sada.

Ako sindikalne centrale žele da privole vlast da sasluša glas radnika, nužno je da se ujedine i organizuju socijalne proteste.

Samo tako se mogu izboriti za pristojne zarade i egzistenciju ljudi koji žive od svog rada.