Rizična novotarija

Kada je reč o domaćem stanovništvu vožnju električnih trotineta zasad preferira srednji sloj kao i oni koji prate svetske trendove. Radnička klasa je, bar u ovom trenutku, indiferentna prema toj novotariji. Razlog je veoma jednostavan.

Neko ko prima platu između 30.000 do 35.000 dinara teško će se odlučiti da iznajmi trotinet za 400 dinara po satu ili da kupi neki od modela koji koštaju od 250 do 400 evra. Jednostavno, radnički džep nije dovoljno dubok za tu vrstu rekreacije koja je između ostalog i vid političke ekološke korektnosti.

Električni trotinet je veoma korisna stvar. Pored toga što ne zagađuje okolinu, lako ga je poneti sa sobom, nema brige oko parkiranja niti gužvi u gradskom saobraćaju. Neko bi rekao idealno gradsko vozilo. Međutim, stvari nisu ni malo ružičaste po tom pitanju kako se čini na prvi pogled.

Naime, vožnja električnim trotinetom može dovesti do ishoda sa fatalnim posledicama što se na žalost nedavno i desilo u Britaniji kada je na tom vozilu prilikom sudara sa kamionom život tragično izgubila voditeljka Kanala 4 Emili Hartridž. Osnovni problem u Srbiji je taj da vožnja električnim trotinetom zakonski nije regulisana.

To znači da nije definisano da li je za upravljanje tim vozilom na električni pogon potrebna obuka ili ne. Drugo, nije propisano da vozač na sebi mora da ima neophodnu zaštitnu opremu čime se ugrožava bezbednost osobe koja koristi to prevozno sredstvo. Takođe, iako je električni trotinet definitivno vozilo ne postoji propis kuda ono sme da se vozi.

Na našim prostorima primera radi najviše se vozi po trotoaru ali ima onih koji voze i kolovozom što predstavlja prekršaj jer ne postoje zakonska rešenja koja tako nešto dozvoljavaju. U nekim evropskim zemljama je jasno regulisano koja vrsta trotineta može da se vozi trotoarom a koja biciklističkom stazom. Oni trotineti koji su sporiji mogu na trotoar a svi ostali moraju na biciklističku stazu. U Francuskoj postoji i zakonski regulisano ograničenje maksimalne brzine električnog trotineta koji se kreće trotoarom.

Kod nas takva zakonska regulativa ne postoji. Nema ni zvaničnog obaveštenja nadležnih kada bi to pitanje trebalo da se reguliše. Trenutno kod nas električne trotinete svako vozi kuda želi i brzinom kojom želi. Šta će se desiti ako neko bude povređen? Ako vozač trotineta povredi pešaka da li je skrivio prekršaj i da li je dužan da izmiri naknadu zbog toga? Šta se dešava ako je pešak kriv za sudar? Postavlja se i pitanje kako država dozvoljava prodaju električnih trotineta bez da postoje zakonska rešenja koji propisuju korišćenje tih vozila?

Proizvođače jedino interesuje profit i znajući da ih u nedostatku zakonskih propisa niko ne može kazniti prodaju i iznajmljuju vozila čije korišćenje zbog nedostatka regulative nije bezbedno koristiti. Stoga bi nadležni u konkretnom slučaju hitno trebalo da reaguju i zaštite bezbednost saobraćaja i što je najvažnije ljudske živote.