Svi za jednog, jedan za sve

Prema rečima Radomira Vukajlovića, direktora Vali tužba protiv čelnika USS „Sloga“ podneta je zbog „širenja izmišljenih navoda i nanošenja štete ugledu pravnog lica“. Kako je saopštio taj sindikat menadžeri fabrike Vali u tužbi zahtevaju da Veselinović bude osuđen na zatvorsku kaznu u dužini od godinu dana.

Vukajlović je izjavio da je „tuženi Željko Veselinović, ispred sindikata Sloga, putem sredstava javnog informisanja plasirao niz izmišljenih navoda i neistinitih optužbi na račun Vali, njegovog rukovodstva i zaposlenih, sa ciljem urušavanja ugleda preduzeća i vršenja dodatnog pritiska na njegovo poslovanje“.

Željko Veselinović pak ističe da tužba pokrenuta protiv njega predstavlja presedan koji vidi kao “ pritisak na sindikat u firmi, ali i sve zaposlene, od kojih su neki tužili Vali zbog neisplaćenih prekovremenih sati rada“. On je podsetio da je prošle godine iz postrojenja fabrike Vali u Valjevu i Loznici otpušteno 150 zaposlenih koji su proglašeni tehnološkim viškom.

Veselinović tvrdi da su otkaz dobile uglavnom radnice iz široke lepeze ugroženih kategorija od samohranih majki ali i očeva do žrtava porodičnog nasilja i udovica. Nakon toga on je kao predsednik najvećeg sindikata u fabrici izjavio kako je „Vali nezakonito otpustio radnike, te da će se to na sudu i dokazati“.

-Ovo je sada pritisak na predstavnike sindikata i sve zaposlene, na one koji su tužili firmu. Verovatno žele da ih zastraše ne bi li odustali od tužbi – smatra Veselinović.

U vezi ovog slučaja „zadnju reč“ daće nadležni pravosudni organi. Sa druge strane, ono što treba da zabrine sindikalni pokret u Srbiji je to da su aktuelna zakonska rešenja takva da, kako tvrde pravnici, postoje „,mehanizmi koje kompanije mogu da koriste da uguše kritike i sindikalno organizovanje“. Shodno tome, može se konstatovati da se, kako to kaže Željko Veselinović, krivične tužbe od strane poslodavaca mogu koristiti kao jedan vid pritiska na sve radnike.

To je nešto što sindikalni pokret u Srbiji treba da zabrine i natera da razmisli kako će na to reagovati. Jedan od načina, na koji bi to trebalo učiniti je zatražiti promenu svih zakonskih rešenja koja omogućavaju da se sindikalni aktivizam opstruira, primera radi privatnim tužbama „za uvredu“. Jednostavno, nije pravedno da bilo kakav oblik legalne radničke borbe bude podvođen pod krivičnu odgovornost zbog navodnog „narušavanje ugleda poslodavca“. A ono što nije pravedno ne može biti ni pravično ni pravno validno.

Suočen sa zakonima o radu i štrajku, koji favorizuju interese poslodavaca u odnosu na interese zaposlenih, sindikalni pokret mora da se bez obzira na sve svoje razlike, podele i nesuglasice ujedini i suprotstavi gušenju sindikalnih i radničkih prava i zatraži da se svi zakonski akti koji tome doprinose ukinu. Kao prvi korak u toj borbi, sindikalni pokret treba da pruži bezrezervnu podršku svom kolegi Željku Veselinoviću koji se našao u problemu zbog svog sindikalnog angažmana.