Tužni odlazak Glavne stanice

Celokupan međunarodni i domaći železnički saobraćaj izmešten je na novu glavnu stanicu „Prokop“, izuzev auto voza za Bar koji saobraća sa stanice „Topčider“.

Poslednji radni dan Glavne stanice pamtiće se po protestu građana suprotstavljenih njenom izmeštanju koji su se okupili da iskažu nezadovoljstvo kao i dirljivom ispraćaju poslednjeg voza za LJubljanu u 21 i 40 sati. Iskreno priznajem da sam tog dana i ja bio tužan. Dosta me uspomena vezuje za Glavnu stanicu i železnicu uopšte. Roditelji su mi radili na železnici, odrastao sam pored Dunav stanice koja je takođe zatvorena, a veoma često sam u detinjstvu putovao železnicom kroz skoro sve delove bivše Jugoslavije. I danas dobro pamtim polaske sa Glavne železničke stanice i uspavljivanje uz ritmične zvuke kompozicije u punoj brzini. Isto tako, dobro se sećam i povrataka u Beograd, kada bih se budio u vozu pred sami ulazak u grad, pre svanuća, stojeći u hodniku spavaćih kola i željno iščekujući ulazak na Glavnu stanicu. Nakon toga bi sledili prvi koraci po peronu i odlazak do taksi stanice kako bi se stiglo kući. U potpunosti delim mišljenje stručne javnosti i građana koji se protive izmeštanju Glavne železničke stanice i smatram da je reč o nerezonskoj odluci, štetnoj kako po putnike tako i po sam grad Beograd.

Osnovni problem je taj što Beograd ostaje bez stanice u centru grada a poznato je da ih imaju sve velike metropole. Do stanica u centru je najlakše doći i sa njih otići a mnoge od njih inostranstvu imaju odlične veze sa aerodromima. Izmeštanjem Glavne železničke stanice Beograd se lišio nečeg što je karakteristika svih velikih i uređenih gradova. Takođe „Prokop“ je postao glavna stanica, a da radovi na njegovoj izgradnji još nisu ni završeni. U infrastrukturnom smislu nedostaje mnogo toga, na prvom mestu stanična zgrada, a onda i prateći sadržaji – kafe-restoran, prodavnice i trafike. Da bi se stanična zgrada izgradila potrebno je da se obezbedi odgovarajuća infrastruktura, to jest adekvatan prostor na kome će se ona podići. Radovi na tome su u toku i kako je planirano trebalo bi da budu završeni sredinom decembra. Tek nakon toga, kao i odobravanja druge tranše kuvajtskog kredita iz koga se finansira izgradnja „Prokopa“, može se početi sa gradnjom stanične zgrade, za šta je minimalno potrebno dve godine. To znači da će „Prokop“ kao najvažnija železnička stanica u Beogradu funkcionisati najmanje tri godine bez stanične zgrade, što je potpuno apsurdno, sporno i neprihvatljivo. Takođe treba istaći i to da će putnicima biti veoma otežano da stignu do stanica „Prokop“ i „Topčider“ koje se nalaze van centra grada.

Najporaznije je to što je Glavna železnička stanica očigledno izmeštena kako ne bi predstavljala prepreku za izgradnju mondenske četvrti „Beograd na vodi“. Time je aktuelna vlast po ko zna koji put pokazala servilnost prema interesima krupnog kapitala umesto brige o potrebama građana što joj je inače i jedini zadatak.