Vučićeva nova normalnost

Premijerka Ana Brnabić veoma često ističe „da ćemo morati da naučimo da živimo sa korona virusom“.

To govore i epidemiolozi iz Kriznog štaba, a neki od njih, iako za to nisu stručni, teoretišu o tome da „ekonomija ne može da trpi zbog virusa“.

Cilj ovih izjava, koje su sve odreda na Vučićevoj liniji prihvatanja „nove normalnosti“, jeste da se radnom narodu nametne obaveza stvaranja profita krupnom kapitalu i u uslovima smrtonosnog i veoma zaraznog korona virusa.

Ako bilo ko misli da je predsedniku Vučiću, premijerki Brnabić i epidemiolozima, koji umesto da rade svoj posao daju političke izjave, stalo do toga „da se radi da bi moglo da se živi“ pa se „privreda neće zatvarati zbog toga“ u velikoj je zabludi.

Jedini cilj ovakvih izjava je zamena teza i obezbeđivanja unosnih zarada privatnom sektoru. A tih zarada ne može da bude ako privreda bude „zaključana“.

Najefikasnija mera u borbi protiv korona virusa u Srbiji, zatvaranje svih neprioritetnih privrednih aktivnosti na 14 dana, nikada nije bila primenjena.

Izjave predsednika, premijerke i epodemiologa na njihovoj političkoj liniji naglašavaju sledeće.

Ako drugi pik prvog talasa korona virusa dovede do potrebe novog karantina, on će biti primenjen, ali fabrike će i dalje raditi.

„Jer mora da se radi da bi se jelo“, tvrdi predsednik.

Međutim, njegov ideološki neoliberalni pogled na ekonomiju potpuno pogrešno krupni kapital prepoznaje kao „nosioca“ privrednih aktivnosti.

Shodno tome Vučić će uvek izlaziti u susret interesima privatnih poslodavaca, a nikad onih koji su istinski stub društva, pripadnika radničke klase.

Kada se navode razlozi zbog povećanja broja novozaraženih od korona virusa u Srbiji, predstavnici vlasti i njima lojalni epidemiolozi uvek navode „nedisciplinu građana“.

Međutim, nikada ne ističu svoju odgovornost zbog toga što su dozvolili suviše rano nastavak privrednih aktivnosti, a neke nisu prekidane ni u vreme vanrednog stanja.

Gradovi poput Smedereva, Leskovca, Vranja a verovatno i mnogi drugi su se suočili sa masovnim zaražavanjem zaposlenih u kolektivima.

Do svega toga je došlo samo zbog bezočne pohlepe krupnog kapitala, koji ne mari za epidemiju i želi da ostvari svoj jedini cilj, a to je što veći profit na tuđoj grbači.

Shodno tome, radni narod Srbije ne treba da dozvoli da bude kolateralna šteta pohlepe bogatih i njihovih prijatelja političara na vlasti.

Borba protiv korona virusa je na prvom mestu u ovom trenutku, jer je ta opaka infekcija najveći protivnik egzistencije ljudi koji žive od svoga rada.

Međutim, privredne aktivnosti po svaku cenu, uz demagoška lažna objašnjenja, na račun zdravlja radnika je nešto što nikako ne sme proći. Profit bogatih nije važniji od života.