Bezbroj ekrana

Ukradeni kadar u esenes varijanti izostavlja kapiju, drugim rečima nema izlaza iz simulakruma ukrašenog mnogobrojnim likovima koji aplaudiraju nosiocu svih partijskih lista na predstojećim izborima, što je njegov ideal, gotovo ostvaren san strogo kontrolisanih medija koji mogu da prenose samo tapšanje, bez ijednog zvižduka, namrštenog ili sumnjičavog lica i dakako bez ikakvih pitanja!

Zato, nema Dveri niti će Boško Obradović dobiti traženih šezdeset minuta, rezolutno saopštava RTS koji „sve vreme pokušava da svojim programom ne bude učesnik u političkoj utakmici koja je pretvorena u gladijatorsku arenu“.

Pošto RTS izborno poprište doživljava kao Koloseum a opoziciju kao gladijatore kojima u ime aktuelnog cara uveseljava narod, car, razume se, može u dnevniku od 25 minuta da govori sat, poslepodnevnu emisiju da prebaci u večernji termin i da traje neograničeno… ali najciničniji deo odgovora, ove Vučićeve tvorevine, u odbijenici Obradoviću glasi: „Ako bi Radio-televizija Srbije pristala na Vaš zahtev, taj presedan bi sutra mogao da postane pravilo jer bi sa puno prava svoj sat programa mogla da traži samohrana majka čija su deca gladna i bosa, student koji peti put pada na istom ispitu, fudbaler koji je promašio penal, ratar kome je nevreme uništilo letinu, partija koja ne može da pređe cenzus…“ Caru carevo – glava glavi, a fukara može i rebara, ofira se aktuelno rukovodstvo nazovi javnog servisa, demonstrirajući elementarno nepoznavanje sopstvene uloge i značaja!

Nasuprot onom što tvrdi, baš bi trebalo da dovedu samohranu majku i pitaju je zašto su njena deca gladna i bosa, da li je njoj neko spalio diplomu ili tražio seksualne usluge, da li je zlostavlja poslodavac ili neodgovorna država svojom nebrigom kroz službe za socijalno rad, informativni programeri trebalo bi da razgovaraju i sa studentom koji pet puta pada na istom ispitu, možda zbog nekog od onih profesora čiji je slučaj podmićivanja i „prodaje“ ispita zastareo!

Možda ne bi zastareo da su se gospoda iz RTS temeljno bavila ovom temom! Kakvi su to prioriteti kada se više bave fudbalerom koji je promašio penal nego krađom oružja u Krušiku!

Uzbunjivač Aleksandar Obradović i  njegovi dokazi, za većinu gledalaca, kobajagi javnog servisa, nepoznanica su kao i kakvu je ulogu u tome imao otac ministra policije!

Uzbunjivač, je, zahvaljujuć pristrasnom i kontrolisanom izveštavanju  postao špijun i poput mnogih, anonimnih gladijatora žrtvovan u RTS-areni, na zadovoljstvo cara i radost njegovog naroda.

Hercegovačku i smrt čuvara da ne pominjem ili ne daj bože da im se omakne istraživačka priča o mini-hidroelektranama, firmama, računima i nekretninama visokih zvaničnika.

Ratar kome je nevreme uništilo letinu veoma je često zastupljen u programima kao neodgovorno lice koje se nije obezbedilo plaćanjem osiguranja, ali partija za koje su procenili, ničim izazvani, da ne mogu da prođu cenzus nema ni od korova.

A nema ni aktuelene i ni buduće opozicije.

Eh, da je RTS radila svoj posao kako nalaže zakon verovatno ne bi bilo bojkota izbora a možda ni Boško Obradović ne bi štrajkovao glađu!

Informativni program RTS postao je, nažalost, Matriks oblikovanja svesti i potčinjavanja građana Srbije dominantnoj ideji da budu jedan od  bezbroj ekrana sa kojeg se aplaudira lideru naprednjaka.

Time se naravno sugeriše da su izborni rezultati i pre počrtka gotovi, uknjiženi poznati!?

Možda jesu ovi, ali to ne znači da su i svi naredni! Zato predlažem Bošku Obradoviću da prestane da štrajkuje glađu, svojim soliranjem i pokajničkim protestom ispunio je misiju, fragmentirani i heterogeni Savez oživeo i dao mu nešto veću vidljivost, a tako i tajm-aut da se sabere, kuda će, šta će, kako će i to prenese simpatizerima koji će, na kraju krajeva, sami sa sobom odlučivati kome će više da veruju.

Matriksu ili NEU! Virtuelnoj, simuliranoj ili verodostojnoj stvarnosti!