Foto: Zoran Raš

Uz’o deda svog unuka,

Metn’o ga na krilo,

Pa uz gusle pevao mu

Što je nekad bilo… ( Zmaj Jova)

Ta ljubav je prošle nedelje imala „ekskluzivni“ termin na „Srećnoj televiziji “ koja je odavno prestala da bude dečija! Sasvim slučajno, navedeno je, a ne bi „progutala“ ni deca, javnost se na nacionalnoj frekvenciji uključila u privatni razgovor oca i sina o… „jarcu pečenom.“ (Đura Jakšić).

I tako je „nenadano“ portfolio Hepi televizije poentirao reprezentativne i najbolje kvalifikacije koje ovu TV preporučuju širokom auditorijumu, Srpskoj naprednoj stranci i REM-u. Jer, bitka za rejting i profit nema premca pogotovo kada se izazivanje samilosti prema „srpskom junaku“ , koji se nalazi u antisrpskom zatvoru, pokazuje kao isplativ i unosan državni posao… Država izdaje knjige takvih heroja (Pavković) predaju i podučavaju na vojnim akademijama (Lazarević) članovi su i bliski vrhu partija na vlasti. Šljivančanin, SNS, Šainović, SPS!

Doduše, oni koji su odslužili kaznu imaju legalno pravo da uživaju sva ljudska prava pa čak da se uključe u javni život. Ni moralna norma koja se kali kao čelik, kroz javni i kontrolisani govor ratničkih partija na vlasti, ne obavezuje ih na krotkost, kajanje i povučenost zbog žrtava kojima su naneli zlo i u tako stvorenom vrednosnom ambijentu niti imaju grižu savesti niti doživljavaju bojkot većine. Naprotiv postaju zvezde! Ja sam toliko popularan da ne mogu da se odbranim, žali se Šljivančanin. Malo ko zna zašto je osuđen a izdržavanje kazne mu dođe kao herojski čin. Zločini, tako, postaju nebitni i sve je manje onih koji ne mogu to da trpe, zbog pijeteta prema žrtvama i ne mogu da prećute i mirnim gestovima, uglavnom plakatima, se suprotstavljaju takvoj „državotvornoj“ politici uz rizik da sami budu kažnjeni. Haški tribunal nije doveo do pomirenja, veli ministrica pravde, svesno menjajući svrhu suda, utvrđivanje istine i pravde za žrtve.

Zato se oni koji znaju zašto je prvostepeno osuđen, „deka“ s početka teksta, Ratko Mladić, s razlogom zgražaju jer i ta deca kojima je delio čokoladice u Srebrenici , odvajajući ih od najbližih, ostala su bez očeva, braće, deka, koje je bez imalo milosti prepustio mašineriji ubijanja prepoznatoj u međunarodnom pravu kao genocid.

Taj isti „deka“ prvostepeno je osuđen za snajperski i artiljerijski teror nad civilima Sarajeva tokom četrdeset i četiri meseca opsade! I tamo su bili i deke i unučići i bake i očevi i majke i sestre… „Raspaaali“, raspameti, mnogo puta je tada ponavljan snimak samozadovoljnih i pomahnitalih naredbi Mladića, valjda da bi se „ojačao“ borbeni duh Srba, a gotovo neprimetno je, posle rata i njegovog kukavičkog višegodišnjeg sakrivanja, prošlo čitanje optužnice mu i sam sudski proces! Zaveru ćutanja, zamenila je spirala poricanja i poslednja u nizu, brrrrrrrrrr, ježim se, Brnabićeva u razgovoru sa Timom Sebastijanom za Dojče Vele izjavljuje: „Ne, ne mislim da je strašni masakr u Srebrenici bio genocid.“ Dva međunarodna suda su presudila da je to bio genocid i vi to nećete da prihvatite…, vi sada revidirate istoriju, znate li to, upitao je novinar, a ona brrrrrr, odgovara: „Ne mislim da je bio genocid. Mislim da je… znate, mislim da je bio užasan, užasan zločin, ali genocid je u suštini kada… genocid je kada pobijete celu populaciju, žene, decu, a to ovde nije bio slučaj.“

E zato dve trećine građana Srbije naročito mladih nemaju pojma o tome, ili su naučili da su sa Pala pucali Muslimani, ogromna većina smatra da su Srbi najviše stradali… Prema podacima Ujedinjenih nacija za čiju se naklonost tako zdušno bori sadašnja vlast, najviše je poginulo Bošnjaka, skoro tri puta više nego Srba… Na ovako visokom stepenu neznanja zdušno i sistematski se radilo i radi poslednjih šest godina. Kosovo ne pominjem to je tek nerasvetljena priča. U pobedi Srbije koja je juče počela da slavi, jer je po četvrti put uspela da Kosovo ne bude primljeno u Interpol, najviše će uživati general Diković! Zabrinuta vlast da se njegovo ime nađe na lažnoj poternicu „lažne države Kosovo“, može da odahne do daljeg.

Ne znam ko je rekao da je moral zamisao a život ono što biva. E pa u takvom životu dobri ljudi spavaju mirno a loši, izgleda, uživaju dok su budni!