Digitalni bunt

… a onda se sasvim suprotno tom navodu, obrušavao na onih, kako je rekao, 9.000 koji se predstavljaju kao da ih je 80.000, na novine, nedeljnike, televizije, ličnosti, organizacije, opozicione političke partije i u maniru kič fašizma, sasvim ogoljeno im pretio i zastrašivao ih.

Svi su oni ONI a svi su njegovi ON. ONI su krivi za sve, ONI destabilizuju Srbiju, a ON je sam protiv svih njih.

Svestan činjenice da je na legalnim izborima pobedio u nelegalnoj predizbornoj kampanji, uz suspendovanu Skupštinu, besprimerno favorizovanje u odnosu na druge predsedničke kandidate, vođenje kampanje sa premijerskog mesta, što nema nigde u svetu, uz samoukinuti REM i pristrasni RIK, tvrdio je sve suprotno i žalio se na malu podršku medija u njegovoj usamljeničkoj borbi za nezavisnu i stabilnu Srbiju? Ustvrdivši basnoslovnu laž da su ONI imali veću podršku, jer „Fejsbuk“ i „Tviter“ imaju preko četiri miliona i dvesta korisnika, zaključio je da njegovo „pokrivanje“ elektronskih medija u zemlji nema nikakvog značaja. Frivolono do bola. Tako mali Alek a veliki dupli P, predsednik i premijer, zamišlja demokratiju. Prećutao je, dakako, da 850.000 stanovnika u Srbiji ima nezavršenu osnovnu školu ili je potpuno nepismeno, pa je za njih jedino sredstvo informisanja televizija, a polovina populacije je kompjuterski nepismena, što je siva zona koja se zajedno sa glasovima iz javnih preduzeća, ucenama i potplaćivanjem slila u njegove crne glasačke kutije i „nasela“ na njegovu predizbornu propagandu, opsene i laži. Zato Vučić jeste očekivano pobedio ali sasvim neočekivano počinje da gubi i to je ono što ga žulja i postaje nervozan.

Jeste da šetnju, dobru za zdravlje, praktikuju pismeni, većinom obrazovani i visokoobrazovani, jeste da ih je, bez obzira na pluralnost političke pripadnosti, ujedinio Vučić, jeste da među njima ima i besprizornih koji svojim parolama i natpisima vređaju čitavu ideju i zapravo rade za Vučića, jeste da se broj zahteva iz dana u dan povećava i preti da gađanjem više ciljeva promaše centar i jeste da su sudbine digitalnih pobuna uglavnom neizvesnog ishoda, ali izvesno je da su ovakvi, samonikli i samoorganizovani pokreti uvek preteča promena. Kada, to je neizvesno? A te promene, nažalost, ne moraju uvek da budu nabolje. Da li je višemesečno okupiranje Volstrita u Njujorku najavilo promene, jeste i ko je došao posle, Tramp, paradigma onog protiv čega su protestovali.

Ne sumnjam da među šetačima ima onih koji se sa nostalgijom sećaju na budućnost. Od prvog antiratnog samoorganizovanja „Crnog flora“ i okupljanja sto hiljada građana u Beogradu kome su se priključile opozicione partije, preko protesta 96/97, do petog oktobra 2000, a sve protiv ONIH i njihovih naslednika koji su danas na vlasti i koji sve ONE koji i danas šetaju nazivaju ološem, stranim plaćenicima, neprijateljima, izdajnicima….

U zemlji u kojoj je ON sve personalizovao i sistematski ruši institucije, pa Agencija za borbu protiv korupcije proglasi državnom tajnom podatke o imovini, njegovog miljenika, gradonačelnika Beograda, pa i Vučić samouvereno izjavi, za one iz crne kutije i suprotno nalazima „Krika“, kako ON i njegova porodica imaju manje nego pre četiri godine kada je došao na vlast, mnogo toga škripi. Simptomatično je zaškripela i prekjučerašnja vest da Vlada priprema uredbu o vojnoj kontroli nad svim naučnim istraživanjima, uključujući istraživanje javnog mnjenja… Gde nas to vode ON i njegovi?

U nedostatku dijaloga i višku suspendovanja participacije građana u društvenim odlukama sve je veći raskol između onih koji na to ne pristaju i onih koji su za njegovo jednoumlje. Nepuna dva miliona glasova ne daju mu za pravo da ignoriše, omalovažava i proglašava državnim neprijateljima milion glasova protiv njega.

I zato bi studentski protesti, ne rasplinjavajući se, trebalo da se fokusiraju na nekoliko ključnih zahteva u kojima je dokazano kršen zakon! Pošto ih je Vučić svrstao u isti koš sa opozicionim partijama, ne bi trebalo da izbegavaju dogovor sa njima i njihovu podršku na mestima gde su one zastupljene. Poželjno bi bilo da organizuju sopstvene redare i upozoravaju i udaljavaju nedobronamernike u koloni, a ima i takvih, jer neki od njih samo čekaju da legitimno i mirno okupljanje preraste u nasilje. Da digitalni bunt ne ostane u sferi virtuelnog i otopi se kao prolećni sneg, potrebna je vrhunska organizacija, jasan cilj, smirenost i upornost. U protivnom, džaba krečenje, mada su šetnje korisne za zdravlje.