Ono malo spabirčenog troška za novogodišnje i božićne praznike, zbog iluzije da će se punom trpezom u ponoć, blagostanje protegnuti i na ostalih dvanaest meseci, već posle desetak dana izbledi i krene sabiranje i oduzimanje s težištem na drugom. Traže se načini da se odušak ponovo zapuši i da se, pri tom, sačuva optimizam, jer će i ova godina pred nama biti bolja, brža i uspešnija od prethodnih. To nam je lično na crkveni praznik saopštio predsednik države posle otpakivanja jednog od najzamašnijih koncesionih paketa za Aerodrom Nikola Tesla. Ništa ne može da pomuti blesak ovog finansijskog ukrasa o kojem se izuzev neočekivano dobre osnovne ponude od 501 milion evra, zapravo ne zna ništa i tek treba da se reguliše ugovorom posle završnog računa, dakle, krajem prvog kvartala ove godine. Do tada će biti poznati i rezultati izbora u glavnom gradu Srbije, a Aleksandar Vučić na listi „jer voli Beograd“, već danas treba da odluči, na sednici predsedništva svoje stranke, da li će se izborna groznica proširiti i na republiku. U svakom slučaju ova koncesija mu je došla kao kec iz rukava Makrona, čuo se sa njim i telefonom, pa čak i najsumnjičaviji ne poriču uspeh ove ponude, a u šta će biti plasirano tih pola milijarde, kakvi su rizici i ko će da ih snosi tek treba da se razradi. Iskustvo zapadnog suseda Hrvatske koja je poprilično izvisila sa svojim aerodromskim koncesionarom upućuje na oprez. U svakom slučaju Vučić je i ovim potezom pokazao da veoma vodi računa o političkom tajmingu. Jeste da uporno tvrdi da nije on za vanredne parlamentarne izbore, jer zna da su u kontradikciji sa nikada uspešnijom vladom, ali ostavio je mogućnost, onako demokratski, da bude nadglasan na sednici predsedništva SNS. Ako se zna da Glavni odbor, prema toj proceduri utvrđuje politiku stranke i na predlog predsednika Stranke odlučuje o učešću na izborima na svim nivoima, odlučuje o predizbornim i postizbornim koalicijama, utvrđuje izbornu listu i ako se podsetimo da je pre mesec i po dao bezrezervnu podršku Vučiću, samo četiri člana, od njih petsto, bila su protiv, onda se zna da je i ovo zamajavanje javnosti obična farsa. Nožica u vratima vanrednih parlamentarnih izbora samo je izlazna strategija za slučaj da prognoze ishoda izbora u Beogradu nisu najpovoljnije. A pojava Đilasa u kampanji toj povoljnosti ne doprinosi. Naprotiv izazvala je bes naprednjaka, pa se drvlje, kamenje i pljuvačina, preko partijskih tabloida, učetvorostručilo ne samo po Saši Jankoviću i Vuku Jeremiću, Aleksandru Šapiću već i po „Pirgavom“. Nažalost, Đilasova izjava da je potrebno udruživanje opozicije i da ne mora on da bude prvi na listi došla je kasno, jer je Šutanovac već to uradio i mudro pristao da prva na listi, DS i Nove stranke, bude Vesna Rakić Vodinelić.

Zato, kako trenutno izgleda, Vučić nema razloga za strah, opozicija će da ide na izbore u više kolona, što, iskreno rečeno, u ideološki podeljenom društvu odražava pravo stanje stvari. Glasanje uz zapušen nos postalo je pase i zbog toga što je aktuelna vlast dobila izbore na proevroskoj orijentaciji i sada srfuje na tom talasu balansirajući između velikih sila. Ali i tih nekoliko opozicionih kolona, bez obzira na ishod, doprineće njihovom jasnijem profilisanju a onda i nekim novim strategijama u budućnosti. Sada i vrapci znaju da Vučić zastupa bezobalni neoliberalni pljačkaški koncept razvoja, podržava tajkune i povećava jaz između malog broja bogatih i sve većeg broja siromašnih, a žuti su posle poraza naučili i svojim programom se jasno opredelili za više socijalne države i dobijaće na težini kao kontrateg Vučićevoj ekvilibrističkoj politici koja se opasno naginje, čas na jednu, čas na drugu stranu. Deo te priče je i deklaracija za spas srpskog naroda i popovski apel za spas Kosova. Risto Radović koji suvereno govori šest stranih jezika, a najbolje barata jezikom mržnje, u svojstvu Mitropolita i velikodostojnika Srpske pravoslavne crkve, glasno je izgovorio ono što značajan deo crkvene birokratije misli, da „se boji da politika predsednika Vučića vodi izdaji Srbije i Kosova“. Predsednik države najavio je odgovor za nedelju i ako se nadate da će vam tada po nešto biti jasnije bojim se da ste u zabludi. Baš kao što ste u zabludi da je odsustvom sa neustavne žurke, Milorada Dodika, poslao poruku Evropi, Americi i Rusiji, jer je sama čestitka koju je uputio, melem za uši srpskog patriotskog korpusa koji se sve glasnije zalaže za napuštanje EU integracija i orijentaciju ka savezima sa Rusijom i Evroazijom. Zato i beogradski izbori nisu samo lokalni izbori već izbori za Srbiju i ako mislite da Vučić to ne zna varate se, i verovatno ima još nekog keca u rukavu!