Ko je na čemu?

Raspušteno, dakle, tabloidno, skaredno i bolesno komuniciranje sa javnošću kulminiralo je najavom babe Vange, Marića, kako će biti uhapšen Zoran Marijanović učesnik rijalitija „Zadruga“. Niko se prethodno nije upitao zašto takvi primerci čovekolikog života dobijaju javni prostor, jer se javnost već baždarila na ovakve iznimke koje su postale pravilo. Pod pretpostavkom nevinosti pomenuti Marjanović je malo odgostovao i u „Ćirilici“ da se oduži pozivaru i proroku nekim rejting poenom, a kao pretpostavljeno nevin našao je mesto i u predsednikovom obraćanju naciji, parafraziram, kao neko ko buši lobanju majci svog deteta. A onda je, taj pretpostavljeno nevini monstrum, posle petnaestomesečne istrage, uhapšen pod sumnjom da je ubio svoju ženu…

Slavoj Žižek, u knjizi „Protiv dvostruke ucene“ citira Adama Kotskog i njegovu knjigu „Jezivost“, a koji jezivim ne smatra čudne i strašne postupke, već neshvatljivost želje koja navodi na te postupke. „Na primer, jezivost spisa Markiza de Sada, zapaža on, nije na prvom mestu u njegovom sadržaju, smatra ga dosadnim, već u odgovoru na pitanje: „Zašto on uopšte piše?“ Sve je kod De Sada sadistička perverzija izuzev njegovog pisanja kao stvaralačkog čina !!!!

Po toj analogiji i šablonu moglo bi se zaključiti da je sve u srpskim tabloidnim medijima postalo morbidno izuzev stvaralačkih izmišljotina i bljuvotina. Pošto ih je iz dana u dan sve više a ozbiljnih istraživačkih medija sve manje, nestadoše i novine „Vranjske“, lako je zaključiti da to nije rezultat njihovog samobujanja i održivosti već je rezultat značajne podrške, od poverljivih informacija do finansija, koju dobijaju od vlasti. S druge strane takav odnos vlasti prema morbidnim tabloidima nije rezultat njene permisivnosti odnosno širokogrudosti i tolerancije prema drukčijem i drugačijima, pa i tabloidima, već joj oni služe za sasvim suprotnu svrhu, da se sve drugo i drugačije a naročito politički protivnici okaljaju, utihnu i onesposobe.

Zato je uz pomoć tabloida i njihovih afera postalo sasvim obično i ono što je neobično, da, na primer, predsednik države, pre istrage, govori o bušenju glave, najavljujući, uzgred, ko je ubica, kao narator krimi serije. Da se bar približno fokusirao u svojim eksplikacijama na političko ubistvo novinara Slavka Ćuruvije, naručioci ove smrti ne bi ostali nepoznati i posle njegovih pet godina vladanja.

Zato je postalo mogućno i očekivano da i novinarku ozbiljnog lista, Danas“, Lidiju Valter proglasi neprijateljem i dozvoli da nju i njene kolege tuku njegovi batinaši iz obezbeđenja, a novinarke iz „Pinka“ kao, uzor tabloidne profesije, poseti u bolnici. Da se razumemo prezirem svaku vrstu nasilja prema bilo kome pa i prema njima, ali da nadležne institucije rade svoj posao po zakonima po kojima su osnovane, ovakvo nasilje ne bi bilo u dominantnom porastu i bilo bi svedeno na eksces. A onda, kada se s vrha piramide stigne takva poruka, „čauši“, Vučićevi pobočnici, krenu u razradu do „crevaca“. Tako je Vulin, ministar odbrane, preko svoje kobajagi stranke, napao novinara, urednika “ Krika“, jer se taj portal usudio da pita od kuda mu dvesta hiljada evra za stan. Čuli smo od ženine tetke iz Kanade, ali i to da: „Dojčinović ima čudne sklonosti da visi po plafonima, probada bradavice iglama i samopovređuje se? Nije tajna da je Dojčinović plaćen iz inostranstva za svaki tekst kojim napada Vulina, a nije tajna ni da uzima narkotike. Ako hoće da nas demantuje, tražimo da izađe sa svim računima, a posebno da se podvrgne testu na droge.“

I najneobavešteniji već znaju i ne moraju da se pitaju: Na čemu ste vi iz Pokreta socijalista koji pišete ovakva saopštenja? Evidentno je: Na Vulinu, Vulin na Vučiću a Vučić na tabloidima koji kopaju i potkopavanju nepristupačne provalije oko vlasti, da bi je zadržali za sebe, a pomaže im neshvatljivost želje vlasti da ih navodi na takve postupke!