Nema te važne teme, sa Vladimirom Vladimirovičem o novom naoružanju Srbije, o Ruskom humanitarnom centru, snabdevanju gasom i kačenju na Turski tok…. koja može toliko zaokupiti predsednika Srbije, da bar u ovako retkim prilikama, otćuti na neke stavove svojih političkih oponenata. Taman posla! Može samo na kratko da odloži reakciju a napaćenom narodu da malo vremena da uživa u dobrim vestima iz Rusije. Ali, kako je održavanje permanentnog stanja uzbune, sastavni deo karaktera vladanja, sasvim je logično što je Srpska napredna stranka pod hitno najavila predsednikov odgovor Đilasu za 25. decembar, tačnije na katolički Božić. Vučić kao Tramp, verovatno imaju istog savetnika, najavljuje nastavak svoje sledeće sesije, jer samo on rukovodi usmeravanjem pažnje javnosti i isto kao Tramp, izgovara rečenicu da mu ne trebaju mediji u komunikaciji sa narodom, već obojica istom, to jest narodu, vole da se direktno obraćaju. To je razlog zašto je „prinuđen“ da se tako često pojavljuje u medijima. Kako je raspoloženje javnosti fluidno i nestabilno, uvek postoji rizik da se rasprši van kontrole i za to lično privlači pažnju i podržava konstantno stanje vanrednosti koje jedino on može da reši.

Možete li zamislite, balansiranu, pod fer uslovima, predizbornu kampanju u Beogradu? Teško. Osim toga naprednjaci belodano daju na znanje da im se ta zamisao ne dopada jer bi mogla da im postane pretežak teret i prepreka u ostvarivanju Vučićeve apsolutne vlasti. Zato je, ne časeći ni časa, javnosti odmah podastrta nova zanimacija o tome šta će predsednik države odgovoriti Đilasu a ovaj je nedvosmisleno rekao: „Zatekao me je dug od 100 miliona, u vreme mog mandata došao je na 400, investirali smo milijardu i sto miliona, dakle, naših para 800 miliona i 300 iz kredita. Napravili smo dva mosta i treći doveli do kraja, 45 obdaništa, a ova vlast – nula obdaništa, mi smo napravili devet osnovnih škola, oni nula, četiri doma zdravlja, oni nula… a mnogi projekti koje je realizovala ova vlast započeti su u vreme mog mandata.“

Prenaglašene nule u Đilasovom objašnjenju, crvena su marama za Vučića i sigurna sam da će baš na ovaj deo odgovoriti, pominjući novi klinički centar u Nišu, raščićena legla zmija, pacova i zaraze na Savskoj promenadi, suprotno Fiskalnom savetu podržati, metodologiju obračuna dugova, koju primenjuje „najbolji gradonačelnik Beograda u istoriji, Mali“, a moguće da će u svoju korist proknjižiti i ponudu koju je dao Đilasu, da bude potpredsednik vlade, a koju je ovaj odbio. Najava odgovora i jeste zamišljena tako da vlasnik svih lista naprednjaka od lokala do republike, odgovarajući na Ovo izbegne odgovore na Ono: Prvo i osnovno ko su „idioti“ iz Savamale, drugo kako je proizvođač vagona „Bratstvo“, bratski završio u posedu oca Siniše Malog, kako je deset hektara plodne zemlje završilo u posedu firme Siniše Malog, šta beše sa 24 stana na crnomorskom primorju i kakve oni veze imaju sa direktorom „Lukoil“ koji je privatizovao “ Beopetrol“? Šta bi sa of šor firmama na Devičanskim ostrvima sa kojima se dovodi u vezu aktuelni gradonačelnik, koga je Vučić, više puta, autoritativno javno podržao, kao one donatore što poklanjaju partiji po 800 evra.

Ona neverovatna količina, kičerskih satova, koji ne mrdaju, s kazaljkama na dvanaet i pet i pet do dvanaest, postavljeni u najvećim ulicama Beograda trebalo bi valjda da asociraju da curi vreme ili da je već iscurelo. Vučićeva poruka ili Vučiću poruka?

Osvežavajuća ideja da Đilas dobije nepun sat na „američkoj televiziji“ i još pledira za ujedinjenjem opozicije, optimistično izjavljujući da je pobeda moguća, relevantan je razlog za Vučićevo uznemirenje. Koji raketni sistemi, tenkovi i protivavionska zaštita, pod kojim uslovima, za koliko para na čiji teret ili zašto se Rusiji naplaćuje najniža moguća rudna renta od 3 odsto, umesto duplo više, pitanja su preko kojih prelazi već petu godinu, ali se uporno postavljaju uz neugodna pitanja o investicijama, tajnim ugovorima i koncesijama u samom Beogradu, što ukazuje da bi baš glavni grad mogao da bude tvrdoglavi okidač za raspisivanje i vanrednih parlamentarnih izbora. Ta mogućnost nikada nije eksplicitno odbačena. Vučić to zna, fragmentirana i „raskomadana“ opozicija koja nije u stanju da se dogovori ni oko mehanizama privlačenja pažnje, takođe to zna, a građanima u ovakvoj demokratiji pokoj duše ili pobuna!