… činjenica je da se planira suficit, umesto deficita u budžetu, da će nekim penzionerima biti vraćeno oteto, da se poboljšava rejting Srbije na raznim ekonomskim međunarodnima listama, činjenica je da od osvajanja vlasti Vučić brižljivo plete mrežu međunarodnih kontakata, pa ima razloga za samohvalu o susretima sa preko sedamdeset državnika sveta, činjenica je i Briselski sporazum i pregovori sa Kosovom ali činjenica je da se sve ovo radi bez pravne države, dakle, zakona jednakih za sve, bez nezavisnih tužilaca i sudija, nezavisnih institucija kao kontrolora vlasti, obesmišljenog parlamenta, bez slobodnih medija i bez slobodnih izbora, što upućuje na crv sumnje, da radi za sebe, svoju partiju, svoju partijsku kamarilu, svoje tajkune domaće ili uvozne!? Kakvu vladavinu prava zamišlja Vučić, videli smo u najnovijem sudskom postupku koji se vodi protiv grupe aktivista Inicijative mladih za ljudska prava samo zato što su na tribini na kojoj je govorio osuđeni ratni zločinac Veselin Šljivančanin, pokušali da razviju plakat na kome je pisalo: „Ratni zločinci da zaćute da bi se progovorilo o žrtvama“, i pri tom bili brutalno izvređani i udarani, razbijen im je i auto. Umesto da ih sud pozove kao svedoke i da ih zaštiti, još će prekršajno da ih goni. Ništa nelogično ako Lazarević predaje na Vojnoj akademiji a Šainović počinje da gradi novu političku karijeru. Videli smo i u Pećincima kako se postupa prema novinarima i predstavnicima DS, koji su se prema Šešeljevom modelu i saopštenju SNS, okliznjavali sedam puta na koru banane, sukobili sa čuvarima biračkog mesta i sami bacili svoj mobilni u jarak.

Mogu misliti kako su poslanice legitimne i legalne stranke Gordana Čomić i Aleksandra Jerkov ušli u hrvanje sa nabildovanim i nepoznatim individuama koje su demonstrirale da je duh zakon palica. Videli smo i pre toga šta je doživela novinarka N1 ili poslanica Marinika Tepić. To je razlog zašto Vučićev planetarni sjaj tamni u zemlji jer sve što postiže postiže pod teškom presijom i ucenama, ne poštujući elementarna ljudska prava, pa ta priča kako on radi za sopstveni narod i za Srbiju, teško može da popije vodu.

Šta bi od obećane borbe protiv korupcije i rešavanje 24 sporne privatizacije? Pa ništa ili takoreći ništa. Pošto je u međuvremenu instalirao svoje tajkune, država se proglašava nenadležnom kao u slučaju Goše, i bez odgovora na pitanje kako je moguće da u toj istoj državi neka velika firma godinama ne plaća poreze i doprinose zaposlenim. Pa moguće je jer nije Jugoremedija koju je ta ista država uništila… Gde završi zakon o poreklu imovine? Nigde dok se novokomponovani tajkuni ne konsoliduju i dok ne operu sav novac baš kao što je isprano 83 hiljade evra za novogodišnju jelku u glavnom gradu. Ostala je nula i od obećanja da u javnim preduzećima i upravnim odborima neće raditi stranački kadrovi. Ne samo da su postavljeni već se protežu i na drugu generaciju kao Krkobabići, a u jeku je inauguracija drugog ešalona njihove braće i sestara kao brat Bate Gašića, koji će, navodno, za džabe biti predsednik UO novog kliničkog centra u Nišu.

Predizborno obećanje i povlačenju države iz medija rezultiralo je sasvim suprotnim procesom. Država se još više učvrstila kroz Miloševićev kadar, Vučelić na mestu glodura Novosti, SNS aparatčik, na mestu vršioca dužnosti glodura Politike, fantomski Tanjug se reinkarnira posle otpuštanja nepodobnih novinara, sa Brankom Đurić, a projektno se potpomažu isključivo mediji koji su bliski vlasti. Možda će se do kraja nekog avgusta u budućnosti, obećano pre tri godine, saznati i potpuna istina o kupovini Politike i Novosti?

Neću ovom prilikom da pominjem pelene i Juru ali pošto je vratio u javni diskurs strane plaćenike i unutrašnje neprijatelje, sasvim je legitimno i pitanje za koga radi Aleksandar Vučić. Za Srbiju, ali koju, za narod ali koji? Rešenje ćete naći ako potvrdno odgovorite na sledeće pitanje: Da li vas Vučićeva država tretira kao bednika kojem uvek nešto daje i poklanja da ne bi umrli od gladi, ili vas podstiče da i kao takav budete samosvestan socijalni građanin koji kao društveni subjekt odlučuje o načinu sopstvenog života, zajednice u kojoj živi i utiče na javno mišljenje. Da li dakle pristajete da budete nahranjeni bednik koji to stanje prihvata kao totalizujuću normalnost ili ste socijalni građanin i borac za demokratiju, bez obzira na Vučićevo poimanje iste, i bez obzira na njegovu planetarnu zvezdu.