Maša 1

Korisnici društvenih mreža vodit će rat – neko će zajebavati posebice ovdašnje domaće učesnike, neko će ih braniti, naravno i strastveni eksperti analitičari nalazit će svakojaka tumačenja u međusobnim navijačkim obračunima, neki za pare, neki za slavu, koja nikako, osim na nivou ekscesa ne ide bez para, a onda će neka nova plasirana tema, pomalo ili naprasno sve prebaciti na neku od nesređenih deponija otpada.

I ništa se značajno neće dogoditi, promijeniti nikako. Sve će i dalje nositi ona matica, koja je krenula kako reče onaj veseli Rousseau, kad je nekoj budali palo na pamet viknuti – ovo je moje.

Ne znam za druge, ali ja sam se stvarno i naslušao, a glede slika Boga mi i nagledao. Slike su mi bile zanimljivije, posebice jedna, koju je vidio kako je ko vidio, skont’o kako je ko skont’o, a sve povezano sa „Niskim strastima“.

Ne znajući za izrečeno, ili ne pomišljajući na pomenutog veseljaka Rousseaua. Buljeći uglavnom, takav mi utisak, na obezgaćenu Sharon Stone, u ulozi Catherine.

Licemjerno, potom, misleći na pičku Stone-ice, koju bi, kad bi mogli i znali strastveno kresnuli. A objavljena dvoslika je bila sve, samo ne to.

Na koga god da je pička, u datom slučaju, gledajuće mislioce asocirala. E, onda je krenula hampa na Mariju Zaharovu. Zbog slike, ne toliko zbog pratećeg teksta: „Ako ste pozvani u „Belu kuću“, a stolica je postavljena kao da vas ispituju, sedite kao na fotografiji broj dva, ko god da ste. Verujte mi“.

I nije bilo medija, ljubitelja mlađahnog, mrzitelja, ili onog koji bi se htio provući između kapi, koji nije krenuo na prebiranje Zaharove.

Što kažu, sa sve fotografijama iz njene privatnosti. I „lideri“ ovdašnje političke scene uhvatili su se na fašu, udarili iz svih sredstava na Mašu, nerazumijevajući kako iz njih provaljuju nesposobnost i glupost, koliko je god pokušavali prikriti.

Dobro, mogla je Maša izvesti to i drukčije, ne govoreći baš i samo o „Bijeloj kući“, ali to nije bilo na tapetu, a ni Maša nije naivna.

Na napade odgovorila je „izvinjenjem“ – „Izvinjavam se, ali moja objava je pogrešno protumačena. Jedino što je u njemu napisano bilo je neslaganje sa arogantnim stavom „izuzetnih“. Trikovi protokola postali su jedan od načina koji američki zvaničnici redovno koriste kako bi veštački stvorili izgled svoje ekskluzivnosti. A ovo je neprihvatljivo“. Na šta je uslijedila još jedna, neprevaziđeno izrečena glupost mlađahnog Đurića, oko nekog čekanja na prijem kod Putina. Hitajući obraniti svog šefa, još ga je više uvalio.

U Washingtonu se, u onoj situaciji ne sjedi kao đače, već kao Catherine, kao ko te jebe kad je već tako, a u Moskvi se ne čeka sat i po, već se okrene nakon, neka bude pola od tog vremena, i vrati kući.

Ako nećeš, kad si već primljen na to radno mjesto, tu funkciju, uz domaće načine i vani vrijeđati. Što se Zaharove tiče, malo sam subjektivan, jer slab sam na jake žene.