Godišnjica kosovske nezavisnosti

Od tih 17 godina, Vučić je na vlasti upravo 13, kao „obojeni diktator“, kako ga zovu pojedini veseli čitaoci u komentarima na sajtu Danasa.

Opaska pokazuje, koliko se kao i Miloševiću, za Tadića i Koštunicu već nije bio takav slučaj, sve politički, pripisuje samo lično Vučiću, a u vezi Kosova još i više.

Postoji opšte slaganje, inače nepomirljivih političkih neprijatelja, liberala i patriota, da je Vučićeva kosovska politika završila u slomu i kapitulaciji.

Sa stanovišta prvih, nije postignuta normalizacija života, nisu Srbi i Albanci ostavili svoje identitete po strani da bi se dogovarali o praktičnim pitanjima života, kao što su je li, snabdevanje plazma keksom, izdavanje ličnih dokumenta, sloboda kretanja…

Sećamo se koliko se 2014. pričalo u političkom Beogradu kako je normalni svakodnevni život svih građana sveti cilj pregovora u Briselu.

Uprkos brojnim sporazumima, dostignuta je potpuno suprotna i nenormalna situacija, u kojoj Srbi ne mogu da žive iole spokojno, a albanski političari očigledno je, nakon minulih izbora 9. februara, ne mogu mirno da spavaju.

Jer, niko od njih ne može da bude siguran da je on baš taj koji će dobiti spoljnu podršku, bez koje im nema ni vlasti, a ni sigurnosti u Prištini.

Sa oprečnog, pak patriotskog stanovišta, uprkos tome što nije stavio svoj potpis na Ohridski sporazum, Vučić je označen kao politički prevarant, koji je uvukao Srbe sa kosovskog Severa u besmisleni sukob, na kraju i oružani u Banjskoj, i potom ih ostavio na cedilu.

Oba stanovišta isključuju međunarodni kontekst, a koji je decenijama, ono što je glavno po pitanju Kosova, a ne šta politički Beograd misli i oseća.

Vučić, nesumnjivo jeste delovao isključivo u sopstvenom, a to znači i jedinom interesu svog rejtinga, ali to ne znači i da ta sebična makijavelistička politika nije baš ništa politički izrodila.

Naprotiv, taj otvoreni kukavičluk i podmuklo laganje, imalo je ipak i dejstvo kupovine vremena. Lako smo zaboravili ono cinično cerekanje Vučića i Vulina kada su svi špijuni sveta pohitali u Srbiju, očekujući da se rat sa istoka Evrope, proširi na Balkanski front.

Ipak je došlo dotle da se softver „pokvari“ baš kada je Kurti trebalo da kapitalizuje Vučićevu je li, predaju Severa.

Sve iako je srpskim pravima i Kosovom samo pokušavao da istrguje za čuvanje Dodika i RS, Vučić je dovukao politiku do trenutka kada su sve promene moguće, do novog vremena, novog Zapada i – nove Srbije.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.