Kad prankuje predsednik

Zašto, pa zato što je predsednik tada bio opozicionar koga je režim prisluškivao. Da li imate nešto protiv, da li želite da vaši razgovori ostanu tajni iako su prisluškivani, predsednik ima belodane dokaze da jesu? Naravno, ukoliko ne želite, on vas neće pominjati, mada su drugi koje smo pitali, prihvatili, rekli su da nemaj šta da kriju. Predsedniku je znate, vrlo stalo da javnosti pokaže dokument da je prisluškivan. Zašto je odabrao baš vas, pa to morate njega da pitate, i drugi se tu pominju, i nisu imali ništa protiv. Nemate ni vi, hvala doviđenja.

Telefonski razgovor kojim Aleksandar Vučić traži dopuštenje od onih koje će pomenuti tokom čitanja dosijea BIA o sopstvenom prisluškivanju u živom programu TV Pink, sasvim sigurno nije tekao ovako kako je navedeno. Jer, Vučić voli da zove ljude lično i direktno, ne preko kabineta, osim ako se naglo nije promenio u poslednjih nekoliko meseci.

U nekom trenutku zimus, izgledalo je da jeste, da je izgubio uverljivost u sveopštem prankovanju medijsko-javne scene i da je sasvim moguće ono što Zoran Zaev nije uradio u razgovoru sa dva ruska prankera. A to je pitanje – izvinite, vi niste stvarno predsednik, nego se samo šalite?

Moguće, ali nije se dogodilo, naprotiv, nastavlja se sa sve širim krugom učesnika. Tako Boris Tadić uporno tvrdi da je Vučić stvarno predsednik koji zloupotrebljava državnu tajnu i službe bezbednosti, dajući tom pranku notu teške ozbiljnosti.

Bojan Pajtić potvrđuje ozbiljnosti i autentičnost navodeći da je razgovor koji je Vučić prepričao tačan. Kako ističe, bilo je to samo jednom, kada je pričao sa Vučićem u svojstvu šefa poslaničke grupe DOS, i baš je to taj razgovor koji je objavljen. Čeda Jovanović je pretpostavimo srećan, što je nezaobilazno pomenut, Radetu Bulatoviću kao ambasadoru i udbašu je i dalje posao da potvrdi sve što predsednik kaže, Jovici Stanišiću kao haškom optuženiku takođe…

Vučićevi medijski konsultanti su takođe zadovoljno što se i dalje pokazuje koliko su notorno u pravu – važno je imati „dokument“, na takozvane službene papire se javna scena uvek strastveno prima, koliko god da su smišljeno odabrani i nebitni, važno je kako su plasirani. Uostalom, sve su dobro predvideli, ne da se niko nije javio da ospori Vučićeve reči na TV Pink „zvao sam ljude koje ću pomenuti i oni su mi to odobrili“, nego više nikog nije ni interesovalo kako je moguće da su „junaci“ iz Vučićevog dosijea glatko pristali na tu svoju ulogu. Barem ovi, koji su za razliku od dva obaveštajca, ruskog i francuskog, i dalje dostupni javnosti.