Korona izbori

Priroda ovih izbora promenjena je u odnosu na prethodne i to se odražava i na način našeg izveštavanja o njima.

Prvo i najvažnije, sadašnji izbori u Srbiji odvijaju u senci svetske korona pandemije.

Raspisani su u vreme nailaska prvog epidemijskog talasa 4. marta, obustavljeni zbog uvođenja vanrednog stanja radi suzbijanja zaraze 15. marta, pa ponovo nastavljeni njegovim ukidanjem 6. maja.

Ovo je prva kampanja sa otvorenim zdravstvenim rizikom, budući da je iako oslabljena, zaraza i dalje prisutna u Srbiji, i bukti u drugim delovima sveta.

Kao takva je teška za procenu i opredeljenja ljudi, ali i poteza lidera i stranaka.

Jer, koliko u martu se činilo da će korona oboriti zadati nastup Vučića i njegove SNS prema biračima, te da će vlast iz vanrednog stanja izaći oslabljena i poljuljana do pada.

Međutim, sedam dana je trebalo predsedniku Srbije i vladajuće stranke da napravi prvi zaokret i da od korone napravi platformu za svoj novi nastup.

A ni 20 dana da taj nastup digne na nivo najveće državne novčane pomoći građanima i privrednicima ikad u istoriji pred neke izbore.

Vučićevu izbornu pobedu niko ne dovodi u pitanje, ali ono što je i dalje neizvesno jeste šta će on sa tom pobedom posle moći ili neće moći da uradi.

Izbore 2020. nemoguće je unapred procenjivati i zbog više drugih okolnosti.

Prvo, zbog ogromnih geopolitičkih nemira u svetu, ali i na Balkanu, od protesta u Americi, do litija u Crnoj Gori.

Drugo, na njima će prvi put glasati milenijumska generacija, odnosno deca rođena u 21. veku prvi put izlaze na izbore.

Koliko na izborima 2016. to je bila generacija rođena u vreme rata na Kosovu i bombardovanja.

Treće, glavni kanal političkog uticaja više nisu klasični mediji – štampa i televizija, već internet i društvene mreže.

Četvrto, ali ne i najmanje bitno, ovo su prvi put izbori na kojima Vučić nema dovoljno jakog političkog neprijatelja, budući da su stranke „bivše vlasti“ iznikle iz nekadašnje DS, u koaliciji sa Dverima Boška Obradovića, ostale pri neučestvovanju.

A bez dovoljno jakog neprijatelja, teško je pokrenuti sve glasače vlasti i teško je prikazati pobedu kao verodostojnu.

Zato se i bojkot blok koji se izgleda odskora zove i Ujedinjena srpska bojkot opozicija tretira kao izborni učesnik.

To znači kao neko ko je pošteđen samo toga da u izbornoj noći 21. juna čestita pobedu SNS-u, dok je za sve ostalo isto što i učesnik.

I najzad, nemoguće je i unapred proceniti ko će preskočiti cenzus od tri odsto od ostalih učesnika i ući u parlament.

Da li će to biti Sergej Trifunović i Valentina Reković, dve građanske liste, i još jedna desna, Šapićeva ili Stamatovića?

Ili će sve ostati slično kao i dosada sa UDS-om i Gordanom Čomić protiv Vojislava Šešelja.