Krizni Evroprajd 1Foto: Luca Marziale / Danas

Svaku političku jesen posle prolećnih izbora Vučić je počinjao posebnom vrstom kampanje. Tako je u oktobru 2014. održana vojna parada kod Palate Srbije u prisustvu Putina.

Iza kulisa Vučić je, tvrdi se, odbio kao sveže izabrani premijer, da potpiše ugovore o izgradnji gasovoda Južni tok, kao što je to odbila i Bugarska. Dve godine kasnije, 2016. pošto je Vučićeva SNS na prolećnim parlamentarnim i lokalnim izborima zaokružila vlast, jesen počinje izmeštanjem vlade u Niš. Diplomatski kor šeta po Niškoj tvrđavi, a ministri spavaju po kasarnama zajedno sa premijerom Vučićem. Ističu se tri člana Vlade – Zlatibor Lončar, Aleksandar Vulin i Ana Brnabić.

Jesen 2017. posle predsedničkih izbora na kojima se Vučić preselio sa premijerske na funkciju predsednika, počinje masivnom kampanjom navodnog otvaranja unutrašnjeg dijalogu o Kosovu.

U javnosti su se mešaju dve teme, Kosovo i promene Ustava, zbog zahteva EU u delu o pravosuđu, koje su i izglasane na referendumu u januaru 2022. Te 2017. Vučić ulazi u predsednički mandat kroz niz sastanaka u toj kampanji dijaloga, između ostalih i sa aktivistima NVO koji ga oduvek žestoko kritikuju, uzdižući sebe do uloge nadstranačke ličnosti. Ili što bi filozofi rekli, nameće se kao demijurg društva, postaje neko ko to društvo stvara, a ne samo njime i vlada. Tako se ponaša i prema sopstvenoj stranci. Postaje glas koji se obraća odborima SNS po Srbiji putem video-poruka, izazivajući kako smeh, tako i strah.

Jesen posle beogradskih izbora 2018, počinje drugačijom kampanjom, temom izbornih uslova, koju tog puta uspeva da pokrene i nametne opozicija, kao i proteste koji će uslediti. Međutim, Vučićeva vlast se brzo prestrojava, priključuje se i preuzima temu o izbornim uslovima, a time i sprečava da se protesti pretvore u demonstracije protiv izbornih rezultata.

Posle „korona izbora“ 2020. samo sastavljanje vlade postaje kampanja produženog trajanja. Vode je i ministri pojedinačno i oni koji hoće to da postanu, pokazujući koliko su sposobni da pribave Vučiću različite vidove podrške – geopolitičku, finansijsku, biračku…

Jesen 2022. pošto je reizabran na proleće za predsednika i pošto je prvi put posle 10 godina prihvatio da SNS podeli makar skupštinsku vlast sa opozicijom, Vučić počinje kriznim marketingom.

Zabrana održavanja Evroprajda koju je proglasio izričito tvrdeći da je to čvrst stav njegov i države Srbije, Vučića stavlja u krizni položaj, na pogled besmisleno i izlišno. Osim ako je smisao u tome da se izazove veštačka kriza kako se ne bi čekalo da izbije spontana.

Pojedini tvrde da je sada glavna strategija Amerike otvaranje svih mogućnih kriznih žarišta, razgorevanje svake krize koja može da se razgori, dok će se gasiti i rešavati kasnije, kada taj lanac proizvede sveopšti efekat.  Otuda i poseta Nensi Pelosi Tajvanu, a smatra se odatle i istrajnost Aljbina Kurtija u takozvanim merama reciprociteta prema Beogradu.

Ukoliko je sam hteo ili morao da izazove krizu, Vučić nimalo nije pogrešio u proceni, prizvao ju je u punom kapacitetu, kako u odzivu srpske javnosti, tako i u pritisku Zapada. I to u trenutku dok se rat na istoku Evrope odvija kako se i moglo predvideti, gube ga i Rusija i Ukrajina.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.

 

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.