Kada je Nikolić podneo ostavku na funkciju lidera, prethodno obavivši sa Tadićem razgovor u kome je razrešio dileme odlazećeg predsednika o njegovoj ličnoj bezbednosti – maj 2012? Kada je ministar odbrane i PPV Vučić postao sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost zbog čega je prethodno promenjen zakon – 3. avgust 2012? Ne, SNS je ušla u mandat kada su 9. avgusta počela prva hapšenja – Agrobanka i Dušan Antonić. Ako ikoga još interesuje, posle bučne medijske uvertire suđenja za kredite bez pokrića u Agrobanci su ili zaglavljena ili obustavljena. U slučaju Radoslava Sekulića i Jožefa Kase zbog smrti, a Antonića zbog razbijene glave na fudbalu.

Bilo je potrebno godinu i po dana da se potpuno razvali struktura vlasti Demokratske stranke i njenih saveznika. Razvaljivanje je išlo kako serijom hapšenja i krivičnih postupaka, tako i potajnim obećavanjem da će ono u šta se pretvori DS postati partner SNS-u umesto Dačićevih socijalista. I na kraju je hladno stavljeno do znanja ostacima DS da više nemaju nikakav rejting. Dačić je politički preživeo. Kruna ustoličavanja je bila predaja Darka Šarića u martu 2014. Kampanja „ognjem i mačem“, odnosno politička manipulacija radnim grupama islednika i materijalom dobijenim iz prisluškivanja, okončala se u junu te godine kada je Vučić objavio čistku u vrhu u policije, a Nikolić ga u obraćanju naciji podržao.

Ali, stvarnost je nastavila da postoji kao i do tada, a novi naprednjački i bezbednosni vrh oličen u Nebojši Stefanoviću, Dijani Hrkalović i Bratislavu Gašiću, pokazao se potpuno nedoraslim. Bilo je i ima brutalnih likvidacija u Srbiji i Beogradu, političkih atentata i krvavih obračuna, ali njihova učestalost i širenja kruga žrtava, to su sve novi i sve destruktivniji momenti.

Najnovija žrtva – ubijeni advokat Dragoslav Miša Ognjanović, jeste bio poznat u javnosti, ali nikad u prvom planu, gotovo uvek u timu branilaca. Pojedini izvori navode da je u advokaturu došao iz kriminalističke policije, da je između ostalog, vodio uviđaj nakon ubistva Aleksandra Kneževića Kneleta. Pitanje je šta nas čeka narednih sedam godina, budući da se kosovskom epikom uspešno pokriva najveći defekt stvarnosti – da vlast SNS sve više prestaje da bude smenjiva, uprkos svim neuspesima, pa i bezbednosnim. Sporenja u medijima su usmerena na opozicione protivnike, ili na bedne žalbe da proevropski građanski pol ne uspeva tako dobro da se organizuje kao navodni antievropski. Kao da na predsedničkim izborima 2017. građanska Srbija nije jedinstveno stala uz Jankovića i uspela da dobije 16 odsto uprkos tome što nisu umeli da snime ni jedan upotrebljiv TV spot za kampanju. I kao da će te podele uopšte imati smisla sem da održavaju naprednjake u stabilnom vladajućem balansu.