Proleće novih stranaka

Ne silaze s vlasti Vučić i Milo, kao ni Rama, uprkos uličnim demonstracijama njihovih protivnika, svakako, ne do samog kraja mandata ovog saziva Evropske komisije, čiji je Kocijančić portparol.

U Srbiji to znači, da ako se ne menja vlast onda se menja opozicija – na proleće će nam procvetati nove stranke, makar se ne zvale partijama. Sad da li će demonstranti biti srećni zato što su izlazili na okupljanja da bi dobili novu opoziciju, a želeli su novu vlast, pitanje je najpre za neodgovornu javnost. Tačnije, za njen najuticajniji deo, koji je 2012. smatrao ispravnim pakt o nenapadanju Vučića, jer je trebalo dati šansu Vučiću da pokaže da se promenio i pokajao, da je od proruskog radikala postao proevropski naprednjak. Isti ti ljudi sedam godina kasnije, ni na trenutak nisu hteli da daju šansu Đilasu da pokaže da se promenio, da se jeste obogatio u političkoj sferi, ali da zna i kako izgleda izgubiti pare i firme, te da ta sfera treba ljudskije i podnošljivije da se uredi.

Naravno, ta javnost nikada neće priznati svoju neodgovornost. Ona sebe ne dovodi u pitanje, baš kao što ni Vladimir Beba Popović recimo, ne dovodi u pitanje kakav je bio savetnik za medije premijera Đinđića, budući da i dan danas svedoči o negativnom pisanju iz tog vremena, a ne šta je radio da to promeni. Dolazi mart, godišnjica ubistva Đinđića, kada će se najuticajniji deo javnosti zaokupiti time da li može nastati nova Demokratska stranka, neko će verovatno ponovo predložiti „obnavljanje“ i odobravati ko je podoban da se time bavi.

Jer, na višemesečnim uličnim protestima pokazalo se da opozicioni birači ili bojkotaši postoje, sad ih samo treba pridobiti. Ironija je što veće šanse od novog DS ima i neki novi DSS, to jest ono što hoće da pozicioniraju mladi Miloš Jovanović i istoričar Miloš Ković, uostalom, došlo im je na miting dve hiljade ljudi, a novom DS-u samostalno teško da bi toliko. Oštro će biti u borbi za novi LDP – tu se namešta Građanski front Radomira Lazovića i Predraga Voštinića, ali moguće uzalud. Jer, deluje da je na tom polju bez premca, glumac Sergej Trifunović i PSG, sa prirodnim smislom za pozorište, koji daleko nadmašuje hladnoću čistog građanskog „projekta“.

I naravno, tu je i Đilas koji izgleda ne odustaje od nove leve stranke – to što su on, Borko Stefanović i Marinika Tepić, u subotu na mitingu u Brusu delili letke narodu, znači da se polako kreće – iz srca Srbije, isto kao što su protesti i 30. novembra počeli iz Kruševca. Ukoliko ostane pri tome, Đilas će uprkos greškama ovog protesta, sledećeg proleća imati pravu šansu.