Jasmina LukačKoja bi društvena grupa mogla da preokrene političko stanje u Srbiji i oslabi Srpsku naprednu stranku, odnosno oduzme joj deo njene ogromne moći?
Najpoznatiji nemački novinar 19. veka Karl Marks utvrdio je da se društvo menja kada snaga koja nosi ekonomiju dođe u sukob sa postojećim ekonomskim odnosima i mora da ih rastrgne.
Da li je korupcija, da budemo iskreni kao glavni ekonomski odnos u Srbiji i ne samo u njoj, postala okov koji blokira dalji ekonomski razvoj ili bez nje nema više nikakvog zamislivog posla, odnosno hleba?
Naša liberalna elita, poznati društveni i kulturni uglednici, očekuju da će da se desi radnička bajka.
Sve nade polažu u to da će se pojaviti pošteni i hrabri radnici koji će u svetlom oslobodilačkom pohodu, da raskinu korupciju i uvedu revolucionarnu pravdu, i sa njom da ukinu sav teško podnošljiv milje primitivnih kupoprodajnih odnosa.
I to od Zadruge pa do Skupštine.
Naprotiv, jedan stari sindikalac setno ali praktično kaže da radnici kao takvi nisu više nikakva politička snaga, jer više nema velikih fabrika: kada mi nekad krenemo iz pogona u Novom Beogradu pred Vladu, na početku nas je pet hiljada i nosimo sindikalne zastave, a u stvari nosimo motke.
Na mestu tog pogona sada je blistava poslovna zgrada, skupa nekretnina, navodno u suvlasništvu jedne miljenica liberalne javnosti.
Ko su zaista sada radnici?
Svi oni koji žive van „zone udobnosti“ korupcije.
Pogledajmo to ovako.
Na početku svog prvog mandata u leto 2017. Ana Brnabić se suočila sa štrajkom u Fijatu ispoljavajući duboku konsternaciju time što su zaposleni u fabričkoj hali nezadovoljni platom od 350 evra i što od siromašne države Srbije traže pare.
Tri godine kasnije, u drugom sada već sigurnom mandatu, premijerka smatra da je za nekog ko obavlja važan postao kao što je njen, potpuno ispravno da se preseli u državnu vilu.
Sasvim je u redu i da se taj rezidencijalni objekat u kome je nekad živela Jovanka Broz, ikona komunističkog vremena, mora srediti i obnoviti od državnih para.
Premijerka neprestano radi za opšte dobro, dok ostalima niko nije kriv što nisu tako uspešni, pametni i vredni.
Ali, zamislimo premijerku da nekoliko meseci mora da živi i radi recimo kao njena supruga Milica Đurđić, da dežura u Kliničkom centru Srbije u kovid režimu, da leči ljude i da radi za državnu platu srpskog lekara.
Da od te plate izdržava suprugu na porodiljskom odsustvu i dete.
Da, pretpostavimo i da ima svoj stan i da ne mora da plaća skupo održavanje Jovankine vile.
Isuviše je nemoguće?
Naravno, jer naša premijerka i ne živi u Srbiji, ona u stvari obitava u Luksemburgu (odnosno Dedinju) i bori se za svoje prijatelje, na primer da luksemburški premijer dobije odlikovanje od Vučića, peva sa Grenelom, večera sa Bin Zajedom…
U svakom slučaju, bavi se toliko napornim i teškim stvarima koje u njenoj svesti u potpunosti opravdaju toliku različitost između nje i naroda čiji je izabrani, barem formalno, najviši predstavnik.
E, ta napetost će pre ili kasnije srušiti SNS, ali od strane samih naprednjaka.
Ne postoje drugačiji radnici nego ti koji su uglavnom članska armija SNS-a, podređeni ili kao sakupljači glasova ili na drugi način.
Ti koji kada Vučić obilazi gradilišta, moraju da stanu iza njega, kako bi ih kamere uslikale, da klimaju glavom i da se dive predsedniku, odobravajući mu sve, pa i Anu Brnabić.
Nema drugih radnika, kao što nema ni bajke, na kraju će to biti priča sa ubrzanim raspletom.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
