I to je uspelo da izazove veću pažnju naroda od svađe u tekućim rijalitijima, budući da je program u formatu tabloidi/televizije/Vučić – i dalje nedostižan po gledanosti. Najavu je još pre desetak dana dao predsednik Srbije u svom redovnom TV dijalogu sa narodom „je li hoćete da branimo Vranje za 30 godina?“. I šta smo prvo pomislili? Pa da smo već to radili u decembru 2000. To jest, to smo pomislili mi koji smo tada u novine stavljali vesti da je pešadijskim naoružanjem sa Kosova gađana kota Sveti Ilija na 8. kilometru od Vranja.

Zašto se ovog kalendarskog a ne geografskog Svetog Ilije – kada jako upeče sunce – igramo ratnih igara? Igramo, iako dobro znamo da volje za rat, kako reče savetnik Hašima Tačija, Bljerim Šalja za Danas, uopšte nema. Niko neće da prihvati jednostavan, a tačan odgovor – zato što balkanski establišment ne ume ništa drugo da smisli, oni su zahvaljujući ratu sve dobili, pa im je rat stalno i u glavi.

Vučić dobro zna da Srbija ne samo što nema nikakve resurse za ratni sukob, nego njen komandni kadar nema ni najmanju motivaciju posle sveg iskustva 90-ih i još više 2000-ih, da vodi ljude u smrt, kako bi se dedinjski vlastodršci održali u vlasti i slasti.

I isto tako dobro zna da Zapad, barem onakav kakvog ga mi poznajemo, neće dozvoliti neku „Oluju“ na Severu Kosova. Jer, to se nikako ne uklapa u projekat. To je još moglo da prođe u martu 2004. kada se objašnjavalo time da su Albanci izvršili nasilje jer su jako nezadovoljni i osujećeni što im se uskraćuje pravo na nezavisnost. Nezavisnost je proglašena 2008, mnoge zemlje su priznale Kosovo i Priština je ušla u mnoge međunarodne organizacije. Ako bi sada se pokazalo da su napisi tačni – Američki KFOR sprema Albance na planini Bajgora za operaciju Zlatna sablja kojom se „odseca“ Sever Kosova (Večernje novosti) ili Albanci treniraju svoje specijalne snage u bazi Belvedere u selu Svinjare (Kurir), – uzgred istom onom selu gde je Miloševićev SPS proglasio pobedu na izborima u septembru 2000. – šta je sa razlogom postojanja Kosova? Jer, taj razlog se objašnjava sa Zapada time što je to najmlađa i najdemokratskija država od svih, nastala na najtežoj mogućoj represiji koju je sprovodio Miloševićev režim. Čime bi ta mlada demokratija objasnila sada, posle toliko godina, eventualnu sopstvenu vojnu represiju nad stanovništvom koje je u sistemu vlasti u Prištini – srpski policajci su deo Kosovske policije, a sudije deo pravosuđa Kosova? Ali, to ne znači da ratne igre nemaju svoju političku svrhu, to je medijska priprema javnosti za sporazum Beograda i Prištine, posle koga će svi moći da odahnu: Brisel, balkanski političari, narodi, tabloidi…