Vučić i povlačenje

Upravo imamo na delu jednu nepolitičku vlast zasnovanu na goloj društvenoj moći, ali i jednu nepolitičku i stoga, nemoćnu opoziciju.

Prvo je ogoljenije – sve češće ćemo imati priču o Vučićevom povlačenju, a šta je to nego ukidanje politike. Jer, naš predsednik to neće učiniti zato što može da izgubi izbore ili podršku, ili zbog nečeg što piše u Ustavu. Ako bude odlučio, povući će se zato što to sam hoće i želi, a šta je to, nego nepolitička moć? Povući će se, recimo, ako proceni da će tako uspešnija biti referendumska kampanja za potvrdu sporazuma-paketa sa Albancima. Taj paket biće potvrđen na način kojim Vučića ne zahvata politički rascep po tri apela – za Vučića, za Kosovo i za Sašu Jankovića. Vučić će tu kampanju voditi kao nadstranački predsednik, ukoliko se formalno povuče sa mesta lidera SNS i to mesto prepusti nekom poput mladog Stefanovića. Sva silna reagovanja na taj njegov eventualni prolećni potez, pretvoriće se u pogonsko gorivo medijske mašinerije vlasti koja će nastaviti uspešno da bljuje lažnu politiku. I nemojmo misliti ozbiljno da će neko izvan Srbije to Vučiću zaista zameriti ukoliko nema narušavanja njegovih interesa. Establišmenti svuda vladaju na sličan način, pazeći da njihovi delovi ne naprave političke saveze sa građanima, kako ne bi bili uzdrmani.

Odsustvo politike vidi se i u svakodnevnom konstruisanju događaja za kojima poseže i Vučićeva vladajuća partija, ali i opozicija, pre svega u liku Jeremićeve Narodne stranke. To su sitni incidenti čiji je cilj samo jedan – da izazovu masovno osećanje pobune ili neprijateljstva prema drugoj strani. Tako narodnjaci kao vrh svoje političke aktivnosti predstave svađu kod štanda ili bašte kafića, a naprednjaci smesta uzvrate slično. To nije uzavrela politička borba nego znak da se ona svela na biologiju, ko će koga više razdražiti ili jače mlatnuti.

I ako se zaista želi smena Vučićeve vlasti, to neće delovati. Opozicija u kojoj su, ne treba se zavaravati, delovi establišmenta, ne nužno i gubitnički, mora da napravi politički savez sa građanima. A to znači da proizvede neku politiku, ne samo da je konzumira, kao što Zoran Živković, Čedomir Jovanović, Velimir Ilić i drugi i dalje konzumiraju Petooktobarski prevrat. Uzeti u opozicioni savez one koji su se uzdali da će Vučić izdati prvog lidera SNS Tomislava Nikolića zbog njih, a ne zbog sebe, takođe je rizično. A može biti i bizarno – da na sceni imamo predsednika koji je izgubio izbore, a nikada se nije povukao iz politike, i predsednika koji se pravi da se povukao na rejtingu od oko 60 odsto.