Najnoviji SM(A)RT plan razvoja saobraćaja (3) 1Foto: Pixabay/Arnerichter1975

Iako čelnici grada tvrde kako su „prvi put u metro plan uključili gradsku železnicu“, u istoriji planiranja Beograda niko nikada nije planirao da sav putnički železnički saobraćaj svede na po dva koloseka sa tri strane Prokopa, a da sam Prokop ostavi bez metroa.

Navodi se da su „razmatrali da linija od Makiša do Ade Huje na delu od Sajma do Savskog trga pokrije Prokop, ali da bi to koštalo oko 300 miliona evra više“. Do velikog poskupljenja metro gradnje dolazi ako se ide dijagonalom stambenih blokova, to je tačno, ali zato niko u ranijoj istoriji planiranja nije tako planirao metro za Prokop. Ranije je planiran jeftiniji i jednostavniji za izgradnju metro tunel neposredno ispod ulica Deligradska i Kralja Milana, koji bi pokrivao Klinički centar, Slaviju i Beograđanku na putu ka Trgu republike.

Prokop i metro su do sada uvek bili vezani projekti. Čak i ukoliko uzmemo u obzir trenutne železničke projekte sa zatvorenom finansijskom konstrukcijom, „brzu prugu“ ka Novom Sadu i Subotici, BG:VOZ za Batajnicu, Resnik i Ovču, obnovu pruge Beograd – Bar, uspešnu liniju regionalne železnice za Vršac, sa metroom Prokop može imati približno 20.000-30.000 putnika dnevno. Od toga većina koja preseda sa voza na metro. To je više nego dovoljno za isplativost podzemne metro stanice, ali ne i za isplativost završetka samog Prokopa po originalnom planu. Naime, stanice građevinske i finansijske veličine Prokopa se prave za preko 100.000 putnika dnevno. Međutim, bez metroa, Prokop može imati svega 4000-6000 putnika dnevno nakon završetka trenutnih železničkih projekata. Od toga većina koja preseda sa voza na voz. Oduvek planirana linija koja vezuje Banovo brdo i Žarkovo sa strogim centrom Beograda bez Prokopa gubi oko 15 odsto putnika, BG:VOZ bez metroa u Prokopu 20-30% putnika, dok regionalne železnice i brzi vozovi gube oko polovine putnika.

Sistem masovnog prevoza u „Savskom amfiteatru“, odnosno „Beogradu na vodi“ je u svim starijim planovima praktično i logično bio zasnivan na železnicama, jer se oslanja na sistem železničkih pruga na svojim prilazima. Odnosno, nečemu što danas nazivamo BG:VOZ. A to izgleda nije dovoljno „fensi“ starletama i njihovim sponzorima, kojima smo pasivnošću dozvolili da se igraju sa Beogradom i arče njegove resurse. Odnosno dostupnost putničkim železnicama u drugačijem obliku je bilo i ostalo osnova za oduvek planiranu urbanizaciju stare zone skladišta i tehničkih koloseka pri Železničkoj stanici Beograd. Inače plan spajanja Savske i Dunavske obale železnicom sa podzemnom stanicom Trg republike (Pozorišni trg), je bilo planirano još pre Drugog svetskog rata. Starije je od metro planova, i do „naprednih“ planera je ostajalo u planovima. Ovaj metro plan ne ostvaruje već ruši vekovni san, zato što se umesto da preko stotina kilometara postojećih železničkih pruga direktnim regionalnim železničkim linijama opslužuje pola Srbije, dobijamo metro koji vezuje od grada otete placeve „investitora“ bliskih vlasti. Nije slično ni po ceni i obimu radova, jer umesto oko 3 kilometra tunela sa 3 podzemne stanice dobijamo 19 kilometara tunela sa 21. podzemnom stanicom, na liniji nevezanoj ni sa jednom od glavnih železničkih stanica. Odnosno, ukinuta je Železnička stanica Beograd da bi bila zamenjena sistemom daleko skupljim i sa daleko manjom zonom opsluge i uticaja.

Ono što je vrlo zanimljivo je i neusklađenost plana razvoja BG:VOZ-a sa urbanističkim planovima. Tako da umesto da se na levoj obali Dunava planira širenje naselja uz BG:VOZ, to se planira sa suprotne strane osovine naselja Krnjača – Borča.

Jedina srećna okolnost SM(A)RT plana je što iza njega ne stoji odgovarajuća kompletirana projektna dokumentacija. Već previsoka cena je postavljena pre nego što su završena geološka istraživanja. Odnosno, sa svakim novom stranom projektne dokumentacije cena će rasti, a rokovi se produžavati. A to nam kao celom društvu ostavlja prostor za sprečavanje ovakvog plana, i borbu da se ova vrsta planova poveri mnogo odgovornijim i stručnijim ljudima.

Autor je diplomirani inženjer saobraćaja