Foto: Pixabay / arnerichter1975

Vezano i za sam metro i ostalu infrastrukturu javnog prevoza, vlast se često oglušavala o ono na šta je ukazivao najveći deo struke, i radila po svome. Uvek je postojao medijski prostor za nešto što se i u toku najvećih hajki Udbe na političke neprijatelje nazivalo „konstruktivna kritika“. Recimo u „Politici“ su čak i u periodima kada je bila strogo prorežimski list mogli nesmetano biti objavljivani članci uglednih stručnjaka različitih oblasti u kojima se kritikuju zvanične odluke političkog vrha.

Za prugu Beograd-Bar između Bijelog polja i Podgorice je odabrana za gradnju i eksploataciju skuplja trasa preko Kolašina „nebu pod oblake“, umesto optimalne sa tunelom ispod Bjelašnice. Luka Beograd je napravljena uzvodno od Pančevačkog mosta, a ne nizvodno po tadašnjim sugestijama struke. Plan železničkog čvora „Prokop“ je usvojen sa 8 od 23 člana komisije u odsustvu polovine članova te komisije. Metro plan je suspendovan 1982. , a sakupljena sredstva za kapitalne investicije su usmerena u širenje tramvajske mreže isto uz protivljenje velikog dela struke. Pa i sam Most na Adi je nailazio na javnu i oštru kritiku stručne javnosti. Političko-upravljački vrh je terao po svome, praveći i one štete na koje je stručna javnost ukazivala, ali je uvek ostavljao bar neki slobodan javni prostor za kritiku i usvajao bar deo primedbi.

Sem stručnog, postojalo je i institucijalni poredak, gde su pojedine institucije imale pravo veta i rušile „vlažne snove“ dominantnih političara i njima bliskih „biznismena“. Tako Železničku stanicu Beograd na Savskom trgu niko nije mogao ukinuti pre 2014. U svim planovima pre toga planirano je održavanje lake dostupnosti istorijskog, univerzitetskog, administrativnog, kulturnog i turističkog centra minimum brzim prigradskim i regionalnim železničkim linijama. Poprečna drumska komunikacija sa rekom je planirana tako što bi pruga na prilazu stanici bila plitko podzemno. U Lagosu u Nigeriji i Istanbulu u Turskoj je Ustavni sud sprečio slične odluke o ukidanju putničke železničke stanice u centru grada. Da podsetimo da su u pitanju države u kojima su ubijeni novinari i učesnici demonstracija sasvim normalna stvar!

Prve dve žrtve rada po struci bile su „Institut za puteve Srbije“ i železnički „Institut Kirilo Savić“. Oba su pre oko 5 godina dovedena u stečaj sistemom sabotaža sa vrha. „Institut za puteve Srbije“ je na osnovu decenija istraživanja napravio projekat autoputa Beograd-Obrenovac po desnoj obali Save, dok je sprega političara i „biznismena“ zahtevala autoput ka Surčinu, preko najvrednijeg dela vodoizvorišta za oko dva miliona ljudi. Čak im je i „CIP-om“, koji crta sve što političari požele sada žele da se obračunaju.

Dosta stručnih ljudi je meni davalo predloge i primedbe vezano za tekstove, ali niko nije prihvatio moju ponudu da svoje ime stavi u novine! A kod „naprednog metroa“ je toliko toga pogrešnog da je ovo tek uvod.

Sledeće srede: „Napredni metro“ i kaptulacija struke (2)