Foto: Pixabay / arnerichter1975

Grad kao živi organizam podrazumeva i kontinuitet, kao stariju granu iz koje je kasnije izrasla nova grana. Sa te strane, sa obzirom da se razvoj cele desne obale save orijentisao u odnosu na tramvaj i Železničku stanicu, do 2014. nikada niko nije usvojio u zvaničnom planu potpuno ukidanje putnički železničke stanice na Savskom trgu, već reorganizaciju i decentralizaciju transportne mreže. Tako se formirao plan da se na istočnoj i zapadnoj obali Save formiraju dve nove visokovredne lokacije na kojima se ukrštaju metro i železnica: Železnička stanica Novi Beograd, i železnička stanica u Prokopu, službeno nazvana Beograd centar. Za obe su tražene neizgrađene ili slabo izgrađene lokacije, na kojima bi se vremenom formirali novi transportni centri. Ti transportni centri bi sami po sebi povukli gradnju poslovnih i stambenih solitera, hotela, tržnih centara, predstavništava različitih kompanija… Od 2016 po prvi put u istoriji planiranja metro-a i u Beogradu, i u Evropi, takvih lokacija je planirano…nula! I to danas, kada nam je prevoz brzim i modernim vozovima za Budimpeštu, Beč maltene izvestan, uz inicijative za poboljšanja i na ostalim pravcima.

Južna železnička stanica u Beču je odavno povezana metro-om. Pre nekoliko godina rekonstruisana, tako da zauzme minimalnu površinu i da se na njoj objedini sav međunarodni saobraćaj. Prilikom rekonstrukcije, oslobođen je prostor na kojem je izgrađeno 500.000 kvadrata najvrednijeg poslovnog prostora. Sadašnji plan dozvoljava svega 100.000 kvadrata poslovnog prostora uz Železničku stanicu Novi Beograd, a približno toliko i za Prokop, te odsecanje oba iz metro planova. Nije ni čudo što radovi na tim stanicama idu u nedogled, a privatni investitori su nezainteresovani. Da pomenemo još nekoliko primera iz Evrope i sveta. Srednji Menheth u NJujorku, najpoznatija četvrt nebodera na svetu, cela je na pešačkoj udaljenosti od dve najkorišćenije železničke stanice u Americi, i najvažnijeg čvorišta metro linija. Ti brzi, pouzdani i masovni prilazi šinama su prethodili takvoj izgradnji. U Milanu je glavna poslovna četvrt Italije nastala na sličnoj lokaciji ukrštanja železnice i metro-a, a na mestu uklonjenih magacinskih koloseka i teretne stanice. U Amsteramu su radi decentralizacije razvoja grada napravili čak 5 stanica na kojima se zaustavljaju brzi vozovi. Svaka ima bar jednu metro liniju, četvrt poslovnih solitera i neki od sadržaja javnog značaja (univerzitetski sadržaji, kompleks klinika i slično).

U Srbiji su ogromne razlike između primenjenih urbanističko-planerskih standarda za infrastrukturu i transportne sisteme čak i u istom gradu, recimo, Beogradu. Sa sadašnjim sve sporijim i za održavanje skupljim automobilskim i autobuskim prevozom, udaljenost od istorijskog centra je jedan od najvažnijih faktora kod cene nekretnina. Uz stalno povećanje broja automobila, i relativno stagniranje broja stanovnika, postojeća urbanstičko transportna politika teži da samo pogorša stanje. Da podsetimo, početak gradnje metro-a je odložen za 2027. dok je prioritet dat drumskim tunelima i mostovima.

Sledeće srede: Metro i raskopavanje u toku gradnje