Foto: Aleksandar RoknićGosn Luster je, da se ne bi živcirao zbog blokada, pobegao prekjuče iz Beograda u sobu za kontrolu tunela „Laž“ i „Munjino brdo“. „Munjino brdo“ je nazvano verovatno po nekom lokalitetu, gosn Luster nije baš siguran, ali „Laž“ je dobila naziv na njegovo insistiranje, prema radnji koju radi najbolje. Nemojte misliti da se tunel zove „Laz“, bila je to štamparska greška.
Biće to, dakle, najveća „Laž“, veća od svih dosadašnjih, toliko velika, da ima i svoju kontrolnu sobu. Gosn Luster ima kontrolnu sobu i za regularne laži, to je redakcija Informera, ali ova „Laž“ zahtevala je zasebnu, a zajedno sa njom i „Munjino brdo“.
Iz „Laži“ možda neće biti izlaska, zavisi sve od kontrolne sobe. „To je čitava kontrolna zgrada“, rekao je zadivljeno gosn Luster. „Kad je ‘Laž’ ovako velika ne može drugačije. Ovo je čudo od agregata, zato što 4-5 sati otkako nestane struja u bilo kom od tunela, a nestajaće sigurno, imamo napajanje.“
„A ako izbije požar, a izbiće, jer kako drugačije“, nastavio je da mašta gosn Luster, „ljudi odmah reaguju spuštanjem rampi i intervenišu istog sekunda.“ Vozači pred tunelom će, dakle, moći da gledaju kako dim kulja iz njega, a oni što su se u njemu zatekli kada je požar izbio imaće najbolja mesta za razgledanje vatre koja bukti.
Šta će biti ako se neki deo „Laži“ ili „Munjinog brda“ obruši na vozila koja njima veselo brboću ne znamo, znamo samo da će gosn Luster reći: „Sve je to lepo, ali mi te tunele nismo ni izgradili, šta su se koji moj njima vozili“.
Uvaženi gost kontrolne sobe se onda malo igrao dugmićima, jer je hteo da nauči kako se kontroliše ovom „Laži“. Da, da, nije kao sa običnim lažima, koje on reguliše analognim putem, to jest lomljenjem kvaka i urlikanjem, ovo je, ljudi, sve na dugme.
„Nekada je bio san stići od Beograda do Zlatibora za dva sata, a za koji dan, nedelju, mesec ili godinu, u zavisnosti od toga s kakvim uspehom ćemo da pritegnemo nadzor, to će postati stvarnost“, sa dečačkim osmehom zaključio je gosn Luster.
„Nekada je bio san mlatiti nekažnjeno studentkinje i studente, hapsiti srednjoškolce, profesore i ostalu stoku, a već nekoliko dana taj moj davnašnji san je stvarnost, ne mogu da vam opišem koliko sam ushićen“, dodao je najveći sin Ćacilenda.
I tako, na tom magičnom mestu, gde se spajaju mašta i stvarnost, gde se kontrolišu „Laž“ i „Munjino brdo“, radnici će putem dugmića izlaziti u susret svim katastrofalnim nesrećama koje nas čekaju na ovoj deonici. Gosn Luster živi svoj san i on to ne krije:
„Ponosan sam na Srbiju koja se gradi, ponosan sam na policiju koja mlati studentkinje i hapsi majke, na tužilaštvo i pravosuđe koji određuju pritvor onima što su im organi reda slomili kosti, sve bi ovo bila bajka da nije istina. Živela Srbija“, zaključio je i otišao da se napije uz snimak pokušaja samoubistva autoprevoznika Janićijevića.
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
