Foto: Aleksandar RoknićPoslali ste stotine pisama sa pitanjem šta ove nedelje radi naš mali miš. Nije nam bilo druge kad ste već toliko navalili, već da potražimo odgovor na to pitanje – i našli smo ga! Mišić se ovih dana bacio na ulepšavanje srpskih ulica, parkova, nadvožnjaka i zgrada. A do toga je došlo sasvim slučajno.
Možda ste čuli kako neki tamo smarači ne vole našeg miša. Da, da, potpuno su nenormalni, svako ljudsko biće moralo bi da voli mišonju, gospodara ljudi u celom Srpskom svetu. Na žalost, eto, ima i naopakih, koji ga ne vole.
Već godinu i po dana zagorčavaju život normalnim ljudima koji vole miša. Stoje kao budale po šesnaest minuta, a vi znate koliko jednom mišiću teško pada stajanje u mestu. Pa on mora makar brkom da mrdne, uplašen od daška vetra, od kog mu se učinilo da je opasna, žuta mačka.
‘Ajde da su stajali na trotoaru, nego su stajali na raskrsnicama, što je omelo isporuku barem nekoliko kilograma psihoaktivnih supstanci, a znamo da je njihovo puštanje u promet omiljena zanimacija našeg mišonje. Našli su se tu i dobri ljudi koji su gazili te kretene, a miš ih je onda, putem svoje neograničene moći nad ljudima, abolirao od ikakve krivice.
Blokiranje, međutim, nije prestajalo. Ciju ci, gunđao je mišić, smisliću najuvredljiviji izraz kog mogu da se setim za te budale, pa ću narediti Konjdilomu da ih stalno na Mišformeru tako naziva. Najstrašnije čega je miš uspeo da se seti jeste „blokaderi“. Dobro, to je ipak samo miš, nema on kapacitete da nekoga nazove Sisolini ili Đokfri.
Mišformer se trudio i trudio, ali blokade nisu jenjavale. Miš je slao svoje batinaše u uniformama, sa značkama i bez njih, da mlate i hapse te neposlušne bolide, ali nije upalilo. A onda, počeli su da lepe nalepnice. Svuda, nalepnice na sve strane. Na njima je pisalo „Mačka pobeđuje“, barem je miš to tako čitao.
Uf koliko se iznervirao. „Odmah štampajte milijardu nalepnica ‘Miš pobeđuje!’ i lepite ih svuda!“, naredio je. „Gde vidite te debile da lepe nalepnice i ističu transparente, tabajte ih!“, cičao je. „Na svakom nadvožnjaku da se vijori transparent posvećen mojoj pobedi nad blokaderima, a gde nema nadvožnjaka, žvrljate autolakom blokaderi piculići ustaše!“, režao je.
Pošto su verni ljudi našega živčanog mišonje poslušali njegova naređenja, a blokaderi nisu posustali sa svojim nalepnicama i transparentima, ovih dana je cela Srbija išarana. Na sve strane su transparenti, nalepnice i parole, što za miša, što protiv njega. Možda nekim ljudima to izgleda bezveze, možda se stranci tome čude kada dođu u Srbiju da loču i drogiraju se, ali mišu se zapravo to dopalo.
„Konačno ova bedna zemlja liči na nešto“, mislio je zadovoljno, trljajući šapicama. „Ukoliko bude dovoljno nalepnica a samim tim i štroke, možda se stvore uslovi za epidemiju mišije groznice o kojoj će svet pričati vekovima.“
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
