Razgovor s hitnom pomoći

„Zaista je hitno! Reč je o…“

„Čekajte, pa red je valjda da se prvo predstavite. Kažite nam svoje ime i prezime, odakle zovete i zašto zovete.“

„Ja sam…“

„I ja sam. Ali ipak nisam. Malo filozofije u kasne sate nikada nije na odmet. Zašto ste uopšte budni u tri ujutru?“

„Imam jaka probadanja u…“

„Nije vam ništa. Molim vas, oslobodite vezu za nekoga kome je pomoć stvarno potrebna. Toliki ljudi su na ivici života i smrti, a pomoći nema jer ste vi navalili kao mutavi na našu vruću liniju.“

„Molim vas… pomozite…“

„Iskulirajte. Da vam nešto fali, do sad biste već zakovrnuli. Čim vi možete da pričate, znači da vam nije ništa. Eventualno napad panike. Duvajte u kesu, ali pazite da u njoj nije lepak, he he, kul fore iz hitne.“

„Nije napad panike! Probada me u…!“

„Sačekajte trenutak, moram nešto s Miletom da vidim. (Miletu) Mile, leba ti, jesi li mi naručio onu svinjetinu? Nisi? Pa šta čekaš? Čekaš jutro? Zar taj tvoj ne raznosi svinjske leševe samo posle ponoći, kad je opasnost od veterinarske inspekcije manja od nule? Okej, dobro. Halo, jeste i dalje tu?“

„Jesam. Molim vas…“

„Pa vi ste do sad mogli da sednete u kola, dovezete se do hitne, tamo da utvrde da ste simulant i vratite se kući. Sram vas bilo!“

„Ja…“

„Kažem, sram vas bilo! Nego, kad se već tako uporni, da vas nešto pitam. Domaći pisac sa slike, ukrštenica u jučerašnjem Konjdilomferu. Ružan tip, glavat a malecak, pogled pun mržnje. Prvo slovo imena M, prvo slovo prezimena V.“

„Joj, upomoć!“

„Pa i ja tražim pomoć prijatelja, a to ste vi. Mučim se s tim nazovi-piscem ceo dan, ne mogu da se setim nikoga ko odgovara opisu. Mislio sam da je AV, ali to nije isto što i MV, uz to ružniji je čak i od ovog. Ali napisao je super knjigu, ‘Kako sam vas uništio u celom svetu’.“

„Kao Boga vas molim, pošaljite…“

„A, ne. Bog ide posle nas, to jest, crkva, tačnije pop, još preciznije – opelo. Samo se još malo strpite i idete pravo Bogu na istinu, kako mi ovde volimo da se zezamo, kad se neko prevari i zvrcne nas. Samo još malo i stižete na cilj. Samo bez straha, jer svi pre ili kasnije stižemo na istu destinaciju, samo neki od vas pre, a neki od nas kasnije, hehe, lude forice iz hitne.“
„…“

„Šta je, ostali ste bez teksta? Dešava se, naročito ako saturacija padne ispod osamdeset. Da li ste je merili? Nemojte reći da niste nabavili onu pinklu za merenje kad je bila pandemija. Nego, kako ste prošli kroz pandemiju? I tad ste bili uporni? Pa da, vidi se. Halo. Halo?“

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.