Foto: Radenko TopalovićPrethodnih dana mogli smo da čitamo o tome kako se sifilis povampirio u Srbiji. Ako se ne varam, četiri lika su ga nakačila u Beogradu, a doktori se čude. Nije ni bitno koliko likova ili likuša su ga nakačili, bitno je da je tu. Sam sifilis, koji se uglavnom prenosi polnim putem, nije samo opaka bolest, već i simbol.
To je bolest devetnaestog veka, kao i njegova koleginica tuberkuloza, koja se takođe sve češće javlja kod nas, što na vrlo jasan i brutalan način govori gde se zapravo nalazimo. U devetnaestom veku.
Naučna i medicinska dostignuća kao da nas nisu ni potkačila. Ko je čitao „Srpsku istoriju našega vremena“, remek-delo Vuka Karadžića, mogao je da povuče zapanjujuće paralele sa devetnaestim vekom i našom jezivom sadašnjicom.
Te paralele najuočljivije su na društveno-političkom planu.
Aktuelna vlast je, još u startu, umesto budućnosti, odabrala devetnaesti vek kao svoj istorijski i politički uzor.
Nema bukvalno ničega u tom veku što bi trebalo da nam bude uzor. Ceo je protekao u mučnom stvaranju srpske države, a u tom procesu je naš narod posle svakog koraka unapred pravio dva unazad.
Nejasnih vizija o tome gde treba tražiti saveznike, kakvu državu stvarati, Srbi su se tokom devetnaestog veka žešće napatili, da bi posle neprestanih buna, krvoprolića, atentata, izdaja i terora, tek na pragu dvadesetog veka onjušili nešto nalik demokratskoj državi, ali, upravo zahvaljujući tragičnim događajima kojima je devetnaesti vek bio nanizan, do nje nisu stigli.
Bilo je to prljavo i primitivno doba, bez vodovoda, bez struje, bez sapuna, bez antibiotika, pa je tuberkuloza bila kao dobar dan, a sifilis kao laku noć.
Ni najveći pesimisti, siguran sam, nisu očekivali da ćemo se za svega deset godina naći i bukvalno u devetnaestom veku. Tuberkuloza je bila prvi jezivi signal tog brutalnog nazadovanja, ali sifilis je neuporedivo zanimljiviji.
Njegova pojava savršeno govori o tome kako se ovde živi i ko ovde živi.
Srpskim društvom dominiraju stvorovi koji se ponašaju kao da sutra ne postoji. Srbijom upravlja horda primitivnih divljaka, koji uništavaju sve pred sobom, sve oko sebe, pa i sebe. Zamislite samo kako izgledaju njihovi razuzdani provodi, uz potpuno odsustvo morala i prezervativa.
Na krilima moći o kojoj nisu mogli ni da sanjaju, napojeni alkoholom, parama i gudrom, prinčevi i princeze polusveta opšte svako sa svakim, svakoga dana i svake noći.
Dok se u razvijenim zemljama suočavaju sa triperom otpornim na antibiotike, ovde smo se gorepomenutom stazom vratili starom, pouzdanom sifilisu.
Trebalo bi na graničnim prelazima postaviti znak „Dobro došli u Srbiju, zemlju sifilisa“, sa saobraćajnim znakom „Dozvoljena brzina 140 na sat i strogo zabranjen kurton“, da stranci koji se lože na dobar provod u Srbiji, znaju tačno o kakvom se provodu radi.
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
