Studentski plan delovanja – wishful thinking ili na vrbi svirala

No, kako bilo, ova novonastala situacija podrazumeva podrobnu i trezvenu analizu. Pljušte, poslednjih dana, svakojake ocene i prognoze. Neke utemeljenije, neke manje utemeljene. Neke smislenije, neke manje smislene. Uglavnom optimistične. Naglašeno optimistične i blago pristrasne. Moja će, u odnosu na njih, biti jamačno protumačena kao oprezna, ako ne i pesimistična. Nadam se ne i defetistička.

Prvo pitanje je ovo. Da li će izbora uopšte biti, to jest da li će prvi čovek Srbije prihvatiti zahtev studenata i preduzeti neophodne korake, neformalne i formalne, kako bi se izbori održali. Opet sve od njega zavisi. Tako je u autokratskim režimima. Procedura je smokvin list. Prilično sasušen, dodao bih.

Drugo je pitanje šta će studenti raditi u slučaju da izbora ne bude u dogledno vreme? Da li se blokade nastavljaju ili se stanje na univerzitetima vraća u redovne tokove? Da li bi se obnovili masovni protesti i demonstracije širom zemlje Srbije? Ili nešto dosad neviđeno?

Treće je pitanje koji bi potezi usledili ukoliko bi se izbori uistinu održali? Kako bi se i po kojim kriterijumima obrazovala izborna lista, ko bi se na njoj
našao, koji bi status bio opozicionih stranaka itd.

Pitanje od naročitog značaja, o kom se najviše govori, odnosi se na izborne uslove i na rizik od ponovne zloupotrebe izbornih postupaka od strane vladajuće partije. Šta će se preduzimati u ovakvom sledu događaja?

Izborna bi pobeda studentske opcije otvorila prostor za različite mogućnosti. Većinom pozitivne, razume se po sebi.

Čini mi se, međutim, da je pitanje svih pitanja kakve bi posledice bile poraz na tim pretpostavljenim izborima? Mislim, naravno, na poraz onih okupljenih oko studenata i političke grupacije što bi na tim osnovama nastala? U scenariju pobede, koji smatram teško ostvarivim, ponavljam još jednom, lakše je predvideti razvoj situacije. U scenariju neuspeha potrebno je imati unapred pripremljen plan. Kao i ukoliko dođe do kršenja elementarnih pravila na glasačkim mestima kakvim smo svedočili u bliskoj prošlosti. Prekid glasanja, možda? Ili bi odgovor bio nova blokada, ulična pobuna, generalni štrajk, građanska neposlušnost… Ili bismo se svi pomirili sa sudbinom, prihvatili priznate poslaničke mandate i nastavili po starom diktatu režima?

Poraz bi se mogao dogoditi čak i ako ne bi bilo flagrantnih vlastodržačkih manipulacija, mada nije verovatno. Šta tad?

Posebna grupa pitanja tiče se tzv. „nekompromitovanih eksperata“. Ko su ti ljudi i gde ih naći? U današnjoj Srbiji nemogućno je biti politički neutralan. Politički nezainteresovan. Apolitičan. Jer, takvi su, ustvari, prećutni saradnici vlasti. Nemogućno je da ovde postoji i jedna jedina osoba koju atmosfera u ovoj zemlji ne dotiče i ne zanima je. Živeti i delati u Srbiji bez upliva vlasti, bez dodira s vlastima, bez saradnje s vlastima, nedostižan je ideal. Onaj što tvrdi da ga politika ne interesuje i da samo radi svoj posao, ne govori istinu, najblaže rečeno. Ili si protiv vlasti ili si za vlast. Sredine nema.

Ko god je ćutao devedesetih, ko god ćuti od 2012. do danas, sebi je oduzeo pravo glasa. Pravo na angažman. NJegovo (ili njeno) poverenje je pod nemalim znakom sumnje. Ko je dosad nem i gluv, ne može namah postati rečit. Ko je godinama bio kukavica, neće preko noći postati junak. Ko nije držao do svog integriteta u prošlosti, neće držati ni u sadašnjosti.

„Vera svakom, veresija nikom“, ne kaže uzalud stara srpska poslovica.

U varijanti održavanja izbora, imaju li studenti politički program? Imaju li stav o ključnim strategijskim tačkama srpske stvarnosti i puta u budućnost? Imaju li mišljenje o Kosovu, Evropskoj uniji, Rusiji… Ustavu, demokratiji, poreskoj politici, funkcionisanju poluga vlasti, zdravstvenom sistemu, školstvu… Gde i kako vide mesto i ulogu opozicionih partija? Političara uopšte?

Da li su za formiranje nekakve neutralne vlade, sa ograničenim rokom i delokrugom? Ko bi je sačinjavao, s kojim mandatom, autoritetom i ingerencijama? Ko će voditi resore vojske i policije, ko će biti na čelu BIA? Kakav bi spoljnopolitički kurs ta vlada zauzela?
Konačno, ko bi vršio kontrolu i nadzor?

Tajac.

Srbija ne može da se zaustavi na šest ili devet meseci. Ne može u potpunosti. I dalje će postojati potpisani ugovori, preuzete obaveze, sklopljeni sporazumi. I dalje će postojati hiljade režimskih ljudi na pozicijama u vlasti uzduž i popreko, horizontalno i vertikalno, koje je nemogućno smeniti preko noći i od kojih se može očekivati neprestano sabotiranje na svaki raspoloživ način. Tabloidi pod uticajem režima, kao i njegove televizije, neće nestati sami od sebe. Šta s njima činiti? Za dobro organizovanu lustraciju neophodno je vreme. Čistka po kratkom postupku bi bila veoma rđavo rešenje. Neminovno bi izazvala paniku, haos i otpor. I nepravdu, verovatno.

U takvoj nestabilnoj klimi bi trebalo raspisati demokratske, ravnopravne i slobodne izbore. Da li je to realno?

Ergo, sveobuhvatan plan. Detaljno razrađen, jasan. Kakvi će se koraci praviti u različitim scenarijima? Ali, pre i iznad svega, nedvosmislen stav o onom licu što je uzurpiralo svu moć u Srbiji. Drugim rečima, verujemo li da je promena ostvariva u uslovima u kojima se on nalazi na položaju predsednika države? Ko će ga, kojim sredstvima, vratiti u ustavne okvire? Ko će, kojim sredstvima, preseći podzemne veze između njega i moćnika u poslovnom svetu, bezbednosnim službama, pravosuđu, podzemlju…

Ispostaviće se, kako god da se ovo okončalo, da je direktan pritisak na ulici jedina prava odluka.

Sve će, na koncu konaca, ponovo doći na početak. Na bunt, revolt i nepristajanje… Ili na odustanak od svega uz gorak ukus gubitništva. Najgorči.

Da li neko stvarno misli da će dotični stajati sa strane i mirno gledati kako mu se razgrađuje piramida vlasti? Da neće ni prstom mrdnuti da se tom razgrađivanju suprotstavi? Da nema dovoljno oruđa i oružja za jednu takvu kontra-ofanzivu?

Ako ima takvog, onda je taj naivan do bola. Nedopustivo naivan. Nesvestan stvarnosti današnje Srbije.

Zato, spremajmo se za odsutnu bitku… Institucionalnu ili vaninstitucionalnu. Punkte.

Uzgred, voleo bih da znam, koliko košta Košta?

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.