Uja, opozicijo, gde si?

Nema ih na ulicama, ispred institucija, u petnaestominutnim tišinama. Nema ih u narodu i sa narodom. Nema ih ni od korova. Pustili su omladinu da biju bitku za preobražaj Srbije. Da se sami suprotstavljaju i bore. Niti je štite, niti joj pomažu.

Svi junaci nikom ponikoše. Prazne reči podrške ne vrede ništa. Dela, gospodo! Dela! Ako ste odsutni onda kad se u Srbiji vodi prelomna bitka, ko će sutra za vas glasati? Čime ste taj glas zaslužili, pitate li se nekad?

Ako vi niste na čelu, ako vi ne nosite najveći teret, ako niste sposobni za vođstvo, red bi bio da odstupite i sklonite se. Jer takvi kakvi ste, ovaj režim nikad nećete pobediti. Ni pobediti, ni oboriti. Još ste manje kadri da menjate Srbiju. Nemate ni pameti, ni hrabrosti za takav poduhvat. NEMATE. Zato ste s megdana utekli. Izbegavate i sklanjate se od frontalnog sukoba. Kao babe.

Veoma vam se sviđa da budete narodni poslanici, je l’ da? Lepo je. Prija sujeti. Neko ste i nešto, (sa)učestvujete u radu tzv. parlamenta, pravite se važni, glumite nekakve umišljene lidere. A, u stvari, srce vam je u pete sišlo. Bojite se, kalkulišete, merkate, taktizirate. Mislite li, zaista, da se ne vidi? Vidi se, gospodo, vidi se iz aviona.

Srpski studenti vas se klone. Ne žele nikakav kontakt s vama. Beže od vas. Koji je razlog njihove sumnjičavosti prema vama? Zašto zaziru od vas i prema vama prave jasnu razdaljinu? Pa zato, gospodo, što u vas nemaju poverenja. Što vam ne veruju. Vi za njih niste ni uzdanica, ni autoritet. Nažalost, niste ni protivteža aktuelnoj vlasti. Vi ste, u našim očima, deo sistema, deo nomenklature, (sa)učesnici u vladajućem poretku. Brine li vas to? Ili vam se fućka?

Na kraj pameti vam nisu ostavke na mesta narodnih poslanika. Demonstrativna i neopoziva demisija. Izlazak iz institucije koja godinama bruka i ruži ideju narodnog predstavništva. Ideju demokratije. Umesto da svojim primerom pokažete kako izgleda istinsko protivljenje ovom režimu vi, zajedno s vlastodršcima, u istom se brlogu kaljate, u njemu primate svoje dragocene apanažice, privilegijice, sitne prinadležnosti. Držite se „procedura“, „poslovnika“, „skupštinskih pravila“… Bavite se besmislenim nadgornjavanjima, svađama i međusobnim uvredama umesto da predvodite ulični bunt koji se raširio celom Srbijom. Bez vas.

Bunite se što se studenti nisu podigli protiv izbornih zloupotreba, nego zbog pogibije petnaest nevinih ljudi. Vi biste da određujete ko, kad i zašto treba (ili ne treba) da se ovoj vlasti suprotstavlja. U krajnjoj liniji, šta je važnije: pokradeni izbori ili stradanje nedužnih žrtava?

Ovaj režim, pored ostalog, opstaje zahvaljujući vašoj inertnosti, Vašoj neslozi i vašoj dvoličnosti. Ima vas kusih i repatih, što rekli naši stari. Usitnili ste se u mali milion stanaka i strančica sa nemuštim programima i maglovitim ideologijama.

Osramotili ste se, i to skandalozno, podelom na one što su za izlazak na lokalne izbore i one koji su protiv. Pravi osnov za razlaz, nema šta. Suštinsko pitanje od monumentalnog značaja za budućnost Srbije: Jasno kao dan. Pokloniste im Beograd na srebrnom poslužavniku. I Novi Sad. I Niš. Sitnica.

Nismo zaboravili. Niti ćemo.

Samo kad bi vas pustili na RTS. Na pet minuta bar. To vam jedino treba. I na ostale vlastodržačke medije, poželjno je. Ništa vam ne bi smetala njihova uređivačka politika pod uslovom da im vi gostujete. Što češće, po mogućstvu. Da se podelite, vežete kravate, sa belim košuljama, sa najozbiljnijim fizionomijama i demagoškim frazetinama – to biste vi najradije. I, razume se, da građani za vas glasaju bezuslovno. Bože moj, vi ste opozicija. Neprikosnovena. Nezamenjiva. Vrednost po sebi.
Čime ste nam, gospodo, dokazali da ste opozicija? Kojim ponašanjem, stavom, potezom?

Ako studenti blokiraju fakultete, što vi ne blokirate Narodnu skupštinu? Ne dozvoljava vam obezbeđenje? Tući će vas policija? To je protivzakonito? Isprljaće vam se garderoba i skupocena obuća? O tome se radi, zar ne? Demantujte me, kumim vas Bogom i Svetim Jovanom!

Nismo vas birali da biste se šepurili po televizijama, komentarisali događaje, zgražavali se i iščuđavali. Birali smo vas da biste zauzeli položaj u prvom redu narodnog otpora. Da biste, svojim držanjem i svojim idejama, bili alternativa ovoj pogubnoj vlasti što sistematski ubija i razara Srbiju. Da oko sebe okupite sve slobodoumne i nezadovoljne građane, da njihova očekivanja politički artikulišete. Da mi idemo za vama, a ne da vi kaskate za nama. Šunjate se i posmatrate iz prikrajka.

Ima vas levih i desnih, evropejaca i nacionalista, zapadnjaka i rusofila, neotitoista i jugonostalgičara, konzervativaca i socijalista. Besmislene priče. Niti znate o čemu govorite, niti su vam dovoljno poznati principi za koje se zalažete, niti je to tema u ovoj nesrećnoj zemlji. To su okorele i oveštale floskule, kvaziideološke, površne i deplasirane. Prostim jezikom, koještarije, gospodo! Trice i kučine! Trla baba lan!

Jedni ne daju Kosovo ni po koju cenu, iako su svesni da je izgubljeno. Drugi bi u Evropsku uniju, a Boga mole da u nju ne uđu. Treći bi… Nebitnost do nebitnosti. Nevažnost do nevažnosti. Trivijalnost do trivijalnosti.

Potrošili ste naše strpljenje. Suviše ste grešaka počinili, suviše prilika propustili, na suviše ispita pali. U povratu. Premnogo puta ste razočarali, izneverili, ostavili nas na cedilu. Stavili nas u nemogućne situacije. Svojim odlukama srljali u poraze i nas u te poraze vukli za sobom.

I svaki put ste svoje blagoutrobije pretpostavljali interesima svojih glasača. Naroda što vas tako verno podržava godinama, što vam uzastopno gleda kroz prste i oprašta.

Neće moći više tako, gospodo. Neće moći. Ubedili ste nas da ne možete ili ne umete da smenite ovu vlast i izvršite temeljni preobražaj Srbije. Možda i ne želite. Možda vam je ovako sasvim dobro. Vama, očito, ništa ne fali. Osim snega u skijaškim centrima. Srećom postoje oni sa veštačkim stazama kako vam ova skijaška sezona ne bi propala.

Kockate se svojom poslednjom šansom. I, kako se čini, prokockaćete je. I neminovno ćete nestati s političke scene Srbije. Vratiti se u anonimonsti iz koje ste, pukim sticajem taličih okolnosti, izronili.
A šta ćemo mi, jadni i kukavni? Šta će ovi mladi ljudi u blokadama kad se sva osvetnička silina na njih obruši?

Osećam se bespomoćnim. Očajnim. Krivim. A vi gospodo? Spavate li mirno?

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.