Džukela je ko ne voli kucu 1Foto: S. Milojković

I, je li Džozef Bajden pobedio na izborima u Americi ili nije? U to izgleda ne veruju samo oni koji to ne žele, Trampovi jurodivi u Americi i širom sveta, pošto je i on sam počeo stidljivo da priznaje poraz kada je izgovorio rečenicu da „ko zna ko će biti predsednik“ 20. januara, kada se polaže zakletva.

Jeste da su Bajdena „mediji proglasili za pobednika“, što je formulacija koju su koristili i njegovi politički protivnici i mrzitelji, ali i sami ti mediji, i da pobeda još nije zvanično saopštena.

„Skeptike“ su prošle nedelje mogli da razuvere i članovi izborne komisije koji su objavili da nema govora o milionskoj krađi glasova.

Tramp, čije su tvrdnje da je on pobedio, kako se ispostavlja, bile strategija za pokušaj da se posle primopredaje nekako zadrži u političkom životu, te je zvaničnike počeo da smenjuje. Izgleda iz inata. Jer ni te smene više ništa ne mogu da promene u njegovu korist.

Mediji jesu sebi puno toga dali za pravo, svrstavši se uz Bajdena i u izbornoj noći. O njihovom „raspoloženju“ puno govori prilog Bi-Bi-Sija čija je suština, naizgled, slatko-opuštajuća pričica da se sa odlaskom Trampa u Belu kuću vraćaju kućni ljubimci.

U stvari, suština je da je Tramp toliko grozan da ne voli ni mace i kuce – da ne govorimo o bakama i dekama, što bi rekao njegov ovdašnji ucveljeni pristalica – kojih je na američkom dvoru bilo za vreme svih prethodnih administracija, otprilike sto godina unazad.

Štaviše, ne treba se radovati samo ulasku Bajdena u Belu kuću, već i njegovih pasa koji na Tviteru, svaki pojedinačno, imaju po više desetina hiljada pratilaca.

Isto važi i za životinje u vlasništvu nekih ranijih predsednika. I gde je sada tu razlika između „slobodnog sveta“ i prezrenog Turkmenistana, čiji je predsednik Gurmanguli Berdimuhamedov neki dan u Ašhabadu podigao zlatni spomenik svom psu?

Smijka će reći da je slobodan svet sam odabrao da postane fan Bajdenovih, Obaminih i Klintonovih mačaka, pasa i konja, dok su potlačeni Turkmenistanci prisiljeni da obožavaju Berdimuhamedovljevog ljubimca. Ne bih baš stavio ruku u vatru da je tako.

Pre će biti da je način ispoljavanja idolopoklonstva stvar kulture i duha vremena. Može biti da je sirotim Turkmenistancima kroz vekove usađeno bizarno poštovanje vođe.

Kada je Berdimuhamedov pre nekoliko godina napisao jednu od svojih brojnih knjiga, a ta je bila o čaju, zvaničnici kojima je njene primerke na svečanosti poklanjao zaista su izgledali srećno dok su je preuzimali iz njegovih ruku i celivali je, što se u Turkmenistanu čini još jedino sa Kuranom.

Dok Turkmenistanci tako vole vođu, slobodni svet bulji u fejsbuke i tvitere sa pratećim selebritijima u koje, eto, spadaju i kućni ljubimci predsednika, kao telad u šarena vrata.

Ipak, razlika je u tome što se na Zapadu vlast može promeniti na izborima, što je u Turkmenistanu izgleda nezamislivo. S tim što je opravdano pitanje predestiniranosti kandidata na Zapadu, posebno u SAD, dalekih od narodne volje.

Nama, u Srbiji i komšiluku, mimo maca i kuca, moglo bi biti zabavno i generalno sa novom američkom administracijom.

Nekako je, naime, ispod radara prošla informacija da su Bajden i Boris Džonson prošle nedelje u telefonskom razgovoru našli vremena da prozbore koju čak i o Zapadnom Balkanu.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

Jedno reagovanje na “Džukela je ko ne voli kucu”

  1. „S tim što je opravdano pitanje predestiniranosti kandidata na Zapadu, posebno u SAD, dalekih od narodne volje.“ Garantujem da je ovo razlog bar 20% podrske koju je Tramp dobio. Znam dvoje visokoobrazovanih Amerikanaca koji glasaju za Trampa samo zbog sprege establismenta, medija, vojno-industrijskog sektora i Holivuda i kazu da ih ima podosta koji tako razmisljaju.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.