Jer, kaže taj opozicioni političar, Šulc od škole ima samo osnovnu. Knjigovezačku nije završio jer je pravio skandale usled problema sa alkoholom.

U međuvremenu je Šulc odlučio ne samo da odustane od mesta šefa diplomatije, već i od toga da i dalje bude lider jedne od dve vodeće partije u njegovoj zemlji – Socijaldemokratske partije Nemačke (SPD). A baš su se bili obradovali u Briselu – em im je Šulc dobro poznat, pored ostalog kao bivši predsednik Evropskog parlamenta, em je osvedočeni zagovornik jačanja Evropske unije.

S druge, pak, strane, na našu žalost, Vulin, Stefanović i Karić su tu gde su. I nema izgleda da će se tu nešto promeniti, ali dobro, ajde da ne širim defetizam.

A tu je gde je i taj političar što je ovu trojicu, u njihovu korist, uporedio sa Šulcom: u večitoj opoziciji. Opet, čini se, bez izgleda da takav svoj status promeni. Ima ona mudrost – „sjedi đe si, ni za to đe si nijesi“. Navodno je mudrost izrekao, nekad davno, dugogodišnji kralj te susedne zemlje, obraćajući se svojim politički ambicioznim saplemenicima, a u savremeno doba isto to govori svojim političkim protivnicima njen aktuelni dugogodišnji vladar. On večito na vlasti, evo već gotovo 30 godina, mada to u ovom trenutku de jure nije, a oni večito u opoziciji.

I, sad je Nemcima valjda laknulo što diplomatiju neće da im vodi jedan „osnovac“. Ima da se ugledaju na nas Srbe čiji je ministar spoljnih poslova svojevremeno završio FPN sa prosečnom ocenom 10 – samo kad bi to bila dovoljna kvalifikacija. Ali nije. Imali su Nemci poslednjih godina među ministrima doktore nauka za koje se ispostavilo da su bili plagijatori, te su bili iz vlade najureni. Tako će isto i kod nas da bude, samo sutra, što reko Đenka.

Kod nas neki političari veruju da moraju da budu „dr“ da bi bolje prolazili kod birača. Doktorska zvanja više i nije teško steći, čak i mimo prečica koje se koriste. A setimo se kako je bilo devedesetih – političari „naučnici“ mogli su se izbrojati na prste jedne ruke, a njihove titule mediji su rado isticali. Od važnijih to su bili dr Šešelj, dr Đinđić, dr Koštunica, gradonačelnik mr Nebojša Čović i to je to.

Nego, kažem ja onom našem političaru: ako može on da pomogne da Vulin, dr Stefanović i Karić emigriraju u Nemačku – doduše mogu i „dolje“, to jest kod naše braće, ako ih tamo hoće – a Nemci nama nek pošalju Šulca, prihvatićemo ga objeručke. Kad, eto ti ga bot: „Miloše, a da ti odeš u Nemačku?“

Paa, što da ne. Možda i odem. Makar turistički. Na duže, ne znam da li bi me primili. U poslednje vreme izgleda kao da bi se ceo svet rado slio u Nemačku, a Nemci sad već insistiraju da što je mnogo mnogo je. Možda bi pre primili ove naše doktore na vlasti, kad ih već, radi „stabilnosti“, toliko podržavaju.

Nije ni Novi Zeland loša opcija.