Hoće li NIS ujediniti protivnike EU

Odnosno, da li OFAC i američko Ministarstvo finansija nisu srećni što se mađarska kompanija MOL kandidovala za kupca Naftne industrije Srbije?

U krugovima američke administracije i u srpskim poslovnim krugovima proširila se informacija koja sugeriše da OFAC jeste produžio licencu za rad NIS-a, ali još nije doneo konačno odobrenje kad je u pitanju kupoprodajna transakcija u kojoj ruski Gaspromnjeft prodaje mađarskom MOL-u većinski udeo u srpskom NIS-u.

Nema pouzdanih informacija šta je razlog nećkanja. Kruži špekulacija da Amerikanci sumnjaju da iza kulisa cele operacije stoje Rusi i da oni i dalje vuku konce, nastavljajući da koriste Srbiju (ali i Mađarsku) i njenu energetsku ranjivost za namirivanje računa sa Evropom i Amerikom.

Jedan od povoda za ovu vrstu sumnje dao je mađarski ministar spoljnih poslova i trgovine Peter Sijarto na marginama vašingtonskog Transatlantic Gas Security Summita i posle susreta sa srpskom ministarkom energetike Dubravkom Đedović Handanović.

Ministar Sijarto izjavio je da će „čim mađarska naftna kompanija MOL finalizuje sporazum o kupovini NIS-a, tržišta nafte tri zemlje koje ne izlaze na more – Slovačke, Mađarske i Srbije – funkcionisati koordinisano, što će ih učiniti otpornijim na političke ucene“.

Precizirao je da te ucene dolaze iz Ukrajine (povod je prekid rada naftovoda Družba), ali svi čitaju između redova da je žaoku adresirao na Evropsku uniju s kojom mađarski premijer Viktor Orban već duže vreme ima razne neraščišćene račune i sada pokušava da ih namiri pred aprilske parlamentarne izbore kako bi sebi podigao oronuli rejting.

Poruka je i da Mađarska, zajedno sa Slovačkom i Srbijom, i dalje ozbiljno računa na rusku naftu i naftovod Družbu, ali i na novi naftovod koji će povezivati Budimpeštu i Novi Sad.

„Pružićemo MOL-u svu potrebnu podršku da se to postigne“, rekao je Sijarto i time otvoreno stavio do znanja da je kompanija MOL, koja se kotira na berzi i nije u većinskom vlasništvu države, ipak oruđe politike u rukama Orbanove vlade.

Ta manipulacija (uz još neke berzanske mućke pojedinih menadžera) odmah je registrovana na berzi padom akcija MOL-a od 14 odsto.

Iz Sijartove izjave iščitava se da se Srbija najavom ruske prodaje NIS-a mađarskom MOL-u pridružila antievropski orijentisanim članicama EU koje ne kriju simpatije i sklonost prema Rusiji i Putinu. Naftni biznis istovremeno je potkrepljen i snažnom političkom bliskošću – srpski predsednik otvoreno se uključio u izbornu kampanju Viktora Orbana a sa slovačkim premijerom Robertom Ficom održava više nego prijateljske odnose.

Iako je još daleko od članstva u EU, Srbija se i na političkom i na ekonomskom polju uveliko profiliše kao „šraf“ tročlane antiEU koalicije. „Koordinisano“ naftno tržište Mađarske, Slovačke i Srbije politička je inicijativa čiji je cilj zadržavanje ruskog naftnog (energetskog) klina u regionu centralne i jugoistočne Evrope. I u tom kontekstu treba posmatrati apliciranje MOL-a za kupovinu NIS-a i saglasnost ruskog prodavca za tu transakciju.

Ruska nafta je i u srži najnovijeg sukoba Mađarske i Slovačke s jedne strane i Hrvatske s druge strane. Pošto je naftovod Družba zatvoren zbog oštećenja u ruskom bombardovanju (Orban tvrdi zbog političke odluke iz Brisela), Mađarska je pokušala da uveze rusku naftu preko terminala Omišalj na Krku i naftovoda Janaf, ali je hrvatska vlada odbila da prihvati tanker s ruskom naftom, dozvoljavajući istovar sve nafte iz drugih izvora.

Hrvatska, čini se, ima prećutnu saglasnost Brisela za takvu odluku što, uz otvoreno političko favorizovanje opozicionara Petera Mađara, dodatno iritira Orbana. Iako se hrvatska državna firma Janaf pokazala kooperativnom u slučaju ishodovanja kratkoročnih dozvola za prevoz sirove nafte do NIS-ove rafinerije u Pančevu (faktički je pomogla rad NIS-a pod sankcijama), Srbija se pridružuje Mađarskoj i Slovačkoj jer takođe ima neke neraščišćene (ne samo energetske) račune sa Hrvatskom.

O tome na slikovit način svedoči i jedan dijalog na svečanoj večeri iz decembra 2024. godine upriličenoj na budimskoj tvrđavi posle zajedničke sednice vlada Mađarske i Srbije. Pre početka večere mađarski premijer Orban upoznao je predsednika uprave MOL-a Žolta Hernadija s predsednikom Srbije.

Kažu da se Hernadi predstavio kao „eto, ja sam taj koga Hrvati najviše mrze“, našta je predsednik Srbije replicirao „a ja sam mislio da sam ja taj koga najviše mrze“.

Bez obzira na pokušaje Budimpešte, Bratislave i Beograda da joj minimiziraju poziciju, Hrvatska se pozicionirala kao jedno od najvažnijih evropskih energetskih čvorišta za naftu i gas i kao važna karika evropske energetske bezbednosti.

Nemoguće je obezbediti regionalnu energetsku bezbednost bez Hrvatske kao važnog čvorišta i Janafa i LNG terminala na Krku kao ključne energetske infrastrukture. Pri tom, Hrvatska poštuje i sprovodi zajedničku energetsku politiku EU koja podrazumeva prestanak kupovine nafte i gasa iz Rusije, uspostavljanje zajedničke evropske nabavke i diversifikovane izvore snabdevanja.

Nešto od tog opredeljenja potvrdio je i Vašingtonski energetski samit koji je, istina, bio posvećen samo gasnoj bezbednosti centralne i jugoistočne Evrope koju su podržale Grčka, Bugarska, Mađarska, Poljska, Rumunija, Slovačka, Moldavija, Ukrajina, Hrvatska, Litvanija, Srbija, BiH i Sjedinjene Američke Države.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.