Prebacivanje krivice

Ko nije zabijao glavu u pesak mogao je da vidi krajem prošle godine da je privreda u četvrtom kvartalu počela da posrće i nasluti da će ekonomija Srbije usporiti i hladiti se čim zagazi u 2025. godinu.

Ko je kriv, odnosno odgovoran?

Režimu je najlakše da uperi prst na studente. Predsednik države otvoreno, a guvernerka centralne banke insinuacijom, optužuju đake i studente za posrtanje ekonomije. Predsednik tvrdi da su blokade ”nanele ogromnu štetu u različitim sferama društvenog života” i ”nesagledivu i nesrazmerno veliku direktnu štetu ekonomiji zemlje”.

Guvernerka je iskoristila Kopaonik biznis forum da aludira na studentske proteste i blokade (”političke okolnosti”) kao krivca za nedobijanje višeg kreditnog rejtinga od agencije Fič, ali se ogradila od ”šefa” tvrdnjom da zbog blokada ipak nema većih zastoja u proizvodnji i industriji. Vlast ”žulja” nedostatak višeg kreditnog rejtinga jer je važan za privlačenje stranih direktnih investicija, na kojima se do sada zasnivao privredni rast, a za koje je predsednik rekao da su u prva dva meseca ove godine na najnižem nivou u poslednjih šest godina.

Studente glorifikuju, s različitim predznacima, i režim i njegovi oponenti. Prvi ih vidi negativno, kao odgovorne za ekonomsko posrtanje Srbije. Drugi ih vide pozitivno, kao alternativu koja bi trebalo da upravlja državom. Naravno da i jedni i drugi preteruju. Zapravo, i režim i njegovi oponenti delegiraju na studente svoju odgovornost. Oponenti je projektuju na studente jer nisu sposobni da osmisle pobedu na izborima i artikulišu program preuzimanja vlasti. Režim projektuje krivicu na druge jer želi da prikrije vlastitu odgovornost za ekonomsku politiku, izostajanje boljeg kreditnog rejtinga i pad stranih direktnih investicija.

Ono što je uplašilo strane investitore je korupcionaški fušeraj režima odgovornog za pad nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu i ubistvo 15 osoba. Pritisak javnosti i brza istraga pokazali su frapantno nefunkcionisanje državnih ali i nezavisnih institucija na kojima počiva svaka tržišna privreda i demokratija. Zato su studenti krenuli u proteste – da vrate život ugašenim institucijama. Gotovo identičan zahtev imaju i biznismeni koji su od predsednika države na sastanku u Privrednoj komori tražili manje državnog uplitanja i efikasnije usluge birokratije.

Model vladavine je problem na koji ukazuju studenti. Demokratija počiva na institucijama, a institucije su među važnim garantima privrednog rasta.

Još 2019. godine Fiskalni savet upozorio je da iza nedovoljnog privrednog rasta stoji loš kvalitet institucija. To upozorenje Savet je ponovio i 2021. godine, potencirajući činioce koji koče privredni rast Srbije i kao ubedljivo najvažniji naveo baš to, loš kvalitet institucija. ”Unapređenje institucija moglo bi trajno da ubrza privredni rast za više od jednog procentnog poena godišnje”, naveo je Fiskalni savet.

Tim povodom evo male računice. Ako privredni rast posmatramo kao rast BDP-a i pratimo ostvareni godišnji bruto domaći proizvod od 2019. godine (kad je Fiskalni savet prvi put upozorio na važnost institucija) zaključno s 2024. godinom, onda taj izgubljeni jedan procentni poen u periodu od šest godina iznosi – 3,6 milijardi dolara. Toliko je Srbija izgubila zato što institucije loše funkcionišu, zahvaljujući vladajućoj partiji. Toliku štetu sigurno neće napraviti studentski protesti i blokade. I kad smo već kod računice, samo dugotrajni generalni štrajk, malo verovatan, mogao bi da utiče na usporavanje privrednog rasta i bruto domaćeg proizvoda.

Odgovornost režima za pad stranih direktnih investicija i usporavanje privrednog rasta ogleda se i u sporom razumevanju i reagovanju na promene u međunarodnom okruženju. Nema opravdanja za vlast koja se izvlači na argument da se te promene događaju mnogo brže nego ikad do sad. Režim u Srbiji uspavao se na lovorikama višegodišnjeg rasta zasnovanog na investicijama iz inostranstva koje je Srbija masivno subvencionisala i nije primetio da se ta razvojna doktrina potrošila, jer je u međuvremenu izolacionizam, nažalost, postao vladajuća geopolitička alatka.

Guvernerka Tabaković uporno je zagovarala na Kopaonik biznis forumu da se aktuelni model rasta potvrdio kao dobar, uprkos argumentovanom osporavanju. Predsednik Saveza ekonomista Aleksandar Vlahović pokazao je baš na tom Forumu da je 60 odsto stranih direktnih investicija otišlo u tradicionalne, niskoproduktivne industrije koje nisu doprinele razvoju srpske privrede, niti njenom kvalitetnom rastu.

Drugačije rečeno, poslužile su podizanju popularnosti režima. Zato Blagoje Paunović, predsednik Fiskalnog saveta, konstatuje da se “približava trenutak kada će se efekat stranih direktnih investicija u Srbiji svesti na nulu”. Za to nisu krivi studenti nego vlast kojoj se osladio korupcionaški model subvencionisanja stranih investitora.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.