Naš, Coca-cola Aljoša

Ili, neko ovde misli da nije herojski?

Ne postoji ni približan konsenzus srpske elite oko ova dva fundamentalna pitanja, ključnih za nastavak iole normalnog političkog života Srbije. O kakvoći Vučićevog kruga, i Tiborovom neupitnom herojstvu. A sve dok je tako politikantskom mešetarenju u kojem su sva sredstva dozvoljena – jer nema principa, jedini cilj 80 odsto učesnika u političkoj burlesci je isključivo da ostanu u igri zarad lične koristi – kraja biti neće.

„Slika i prilika opozicije: 50 posto ti govori da si izdao Kosovo, a drugih 50 posto da želiš konflikt“, napisao je Nebojša Krstić Krle, marketinški stručnjak, i uticajni tviteraš. Ovom zaključku se ne bi imalo šta zameriti samo kada bi uključivao i nastavak, daleko bitniji za budućnost Srbije:

Slika i prilika vlasti A. Vučića: 50 posto ti govori da za Kosovo vredi mreti, a 50 odsto da posle zakletve na kopiji Miroslavljevog jevanđelja, sutradan odeš da se zakuneš Radiju Slobodna Evropa da NISI mislio onako kako su te pogrešno razumeli oni, koji bi da preambula čvrsto ostane u Ustavu Srbije, i da o priznavanju Kosova od strane Srbije ne može biti govora ni pod razno, pa makar pregovarač u Briselu bio i bezazleni kolega R. Haradinaj.

U međuvremenu… Ramuš Haradinaj, jedan od pobednika upravo okončanih izbora na Kosovu, izjavi da nema nastavka pregovora sa Beogradom dok Srbija ne prizna Kosovo.

U međuvremenu… U Beogradu se polemiše oko toga da li bi po Srbiju bilo bolje da vladu formira Aljbin Kurti, lider Samoopredeljenja, koji do sada nije učestvovao u vlasti, „a među Albancima važi za časnog čoveka koji sanja veliku Albaniju“. Jedino na stranu to što Aljbinu Kurtiju ne bi palo na pamet da pregovara sa Vučićem, niti sa bilo kim iz Srbije, sve da mu Vučić u Brisel ponese slatko od šljiva i „tomovaču“ te ga posluži svojeručno na čeličnom cvetnom poslužavniku, na kojem se, koliko prekjuče, zavetovao Čepurinu da je dobro razumeo njegovu poruku: „Poželimo predsedniku da na ovom čeličnom poslužavniku sa cvećem pažljivo drži dobre odnose između naših zemalja“. Zaista, kada se u arhivi događaja, od samoproglašenja nezavisnosti Kosova (2008), samo letimično pogledaju aktivnosti samog Čepurina u SB UN i kojekude, koje su bile odlučno protivne toj odluci, potpuno je fantazmagorično domisliti na koji način Vučić razgovara sa Čepurinom, koliko god da se „čepi“. Da li, s druge strane, i Čepurin nekad u nekom neobaveznom tonu, možda, priupita Vučića ono što je Vladimir Todorić pre neki dan tvitnuo, a što mnooogo boli: Ima li, golubćik Aljoša, nečeg tužnijeg i licemernijeg od slavlja vlasti zbog ulaska njihovih kandidata u parlament Kosova, države koju navodno ne priznaju?

Naravno, da ne bude zabune, kada postojeća opozicija natrljava nos Vučiću što slavi ulazak „srpske liste“ toliko promovisane u Beogradu, u kosovski (nepriznati?) parlament, to ne znači da ta opozicija ne bi, takođe, slavila istu stvar da je na vlasti. U tom smislu nema nikakve zabune (koja se pokušava stvoriti) oko izjave Saše Jankovića: „Velike sile su ga dovele na vlast da preda nezavisnost Prištini i ja mu sigurno neću davati alibi da se bilo ko sem njega tu navodno nešto pita. On zna da će čim to uradi postati suvišan te kupuje vreme i traži izgovore“. Ali, pazite, Janković je precizan: „Kosovskim vlastima ne treba poturati nogu i praviti male pakosti, već im pomoći u izgradnji demokratije“. Samo što Janković nije bio na prijemu kod Rusa, ni gledao Čepurina u oči čornije.

Slabašni govor na otkrivanju biste heroju Tiboru Cerni, Jugoslovenu, borcu protiv OVK, jasno ilustruje da Vučić gubi dah u „sedenju na dve stolice“. Naravno, kad govoriš pred senima onog koji je dao život za nešto što je u međuvremenu postalo projekat šibicarskih pregovora, mora da ti nije lako. Podsetimo sve koji bi da zaštite „živote i pravo na život Srba na Kosovu danas“, da je u maju ove godine obustavljena istraga protiv počinilaca masakra nad 14 žetalaca u selu Staro Gracko. Ne znamo šta je sa zločinom nad dečacima sa Bistrice, i tako dalje, i tako dalje.

… Stani, bre, Evropo! Ne, putuj, putuj… Stani… Igranka bez prestanka. Očigledna, groteskna, nedostojna.