Making a Chetnik 1Foto: Goran Srdanov

Dritan Abazović iz Ulcinja u Crnoj Gori verovatno nema vremena da gleda dokumentarce na Netfliksu. Da ima, možda bi saznao da ga tanana linija povezuje sa Stivenom Ejverijem iz Manitovoka u Viskonsinu.

Ejveri je ni kriv ni dužan 18 godina sedeo u zatvoru zbog silovanja. Kad je pravi silovatelj pronađen, Ejverija su pustili uz odštetu, ali se do tada temeljno zamerio policiji i pravosuđu u lokalnoj sredini. Prvom sledećom prilikom je uhapšen zbog ubistva i, iako su dokazi tanki i kontroverzni, eno ga gde i danas guli dugu robiju. O tome je Netfliks napravio genijalnu dokumentarnu seriju Making a Murderer, i nećete mnogo boljih naći ako volite žanr koji Amerikanci zovu true crime.

Rez, skok u Crnu Goru, gde se neslavno, kako je jedino i mogao, završio hazarderski pokušaj Dritana Abazovića da vodi zemlju uz milost Mila Đukanovića. Abazović je srušen u parlamentu, a vječni Đukanović i njegova Demokratska partija socijalista su se pokazali čak i vickastim – kažu, jedan od razloga za izglasavanje nepoverenja Abazoviću je stanje u pravosuđu, što koči evropske integracije.

Ako vam se čini čudnim što se Đukanović i njegova klika koja tri decenije kontroliše svaki tender, švercuje cigarete i množi jahte žali što pravosuđe u Crnoj Gori ne radi – imate oštro oko. Jeste malo čudno da slobodno pravosuđe traže oni koji bi uz slobodno pravosuđe imali adresu u zatvoru Spuž.

Abazoviću zapravo nije moglo biti oprošteno što u skladu sa svojim skromnim mogućnostima – a skromne su jer nema previše glasača iza sebe – pokušava da počisti Crnu Goru i to, sad već nećete verovati, tako što kao njen glavni problem ne predstavlja Srbe, Crnogorce, Njegoša ili NATO nego – kriminalce.

Ta stvar, krunisana tzv. Temeljnim ugovorom sa Srpskom pravoslavnom crkvom, ne uklapa se u viziju evropske Crne Gore kao što se u nju ne uklapa baš ni koncept smenjivosti vlasti. Grdno su se prevarili svi koji su pre dve godine držali političko opelo Milu Đukanoviću, jedinom čoveku u Evropi koji vlada duže od beloruskog delije Lukašenka.

Da bi Abazović bio sklonjen, trebalo je od njega dugo i temeljno praviti „četnika“. U tu svrhu je grupa regionalnih pregalaca radila dan i noć. Neumorno su Dritana proglašavali „moralnim kepecom“, „veleizdajnikom“, „Vučićevim potrčkom“ i naravno „albanskim četnikom“.

Okupljali su se u apelima i peticijama, žvrljali kolumne i trčali na televizije, a sve kako bi dokazali da je Abazović Dritan ništa drugo nego velikosrpski izrod koji „zavija Crnu Goru u crno“.

Ovi javni udarnici, potpisani kao „intelektualci“, u poslu istrage četnika potežu za klevetama sa dna kace, lepe etikete i rade uopšte sve što inače prebacuju nacionalistima. Dolaze iz svih naroda i narodnosti, a povezuje ih perverzna vrsta „antinacionalističkog“ preduzetništva.

Paradoksalno, u tome su tako isti kao i nacionalistički preduzetnici. I jednima i drugima odgovara život u kojem se mora ostati na oprezu da nas četnici, Šiptari, Balije ili ustaše ne bi zaklali na spavanju. Stalno održavanje budnosti je ozbiljan posao, tu radiš kao dragstor.

Tamo neki Dritan kvari biznis-model jer se pokazao kao nikakav Albanac, i musliman je tek reda radi, nije baš ni posrbica, blesavo misli da neka vremena treba prepustiti istoriji, pa bi još da se obračuna sa organizovanim kriminalom tamo gde je mafija takoreći prvorazredni državni posao.

Sad se vi pitate da li je Stiven Ejveri stvarno bio ubica? To verovatno nikada nećemo saznati, a za fabulu je savršeno nebitno. Poenta je da je on morao biti proizveden u ubicu po svaku cenu. Baš kao što se Abazovićev imidž odvojio od njega samog i postao najnovija žrtva serijala Making a Chetnik kojeg nema na Netfliksu, ali mogli ste da ga pratite uživo.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.