Osujećena opozicija

Praktičan, jer lako popuni pola sata programa, a televizija prošara po temama koje ne stiže da obradi temeljnije. Osebujan jer kaže – pozvali smo čoveka koji će nam reći svoje mišljenje o svemu, od koškanja u lokalnoj skupštini u Bogatiću, preko kretanja cene nafte do sletanja na tamnu stranu Meseca.

Ovih dana se prelistavači štampe bave time kada će izbori. Naleglo se na buvu da će to biti 12. jula. Kao u igri debate po fakultetima, kad čovek vuče cedulju da sazna da li mora biti za ili protiv neke teze pa traži argumente za stav koji mu dopadne, tako sada prelistavači argumentuju zašto će biti brzih letnjih izbora.

Do juče su tvrdili da će vlast otezati i odlagati koliko god može jer je u slobodnom padu. Danas tvrde da će vlast požuriti jer je u slobodnom padu. I možda jer „blokaderi“ početkom jula kreću u Rovinj da osole guzice.

Ako zbilja bude julskih izbora, dotle je svega dva i po meseca. Na tajming ne vredi kukati jer i u boljim demokratijama vlast ima i nož i pogaču da odabere datum izbora kad su političke krize.

Lajtomotiv prelistavanja tako je postala tvrdnja da druga strana, antirežimska, nije spremna i da prvi među nama hoće da je uhvati spuštenih gaća. Četničko-ustaškim vokabularom, dok se Vučićevi protivnici spremaju, spremaju, vlast je uvek za izbore spremna.

Teza o nespremnosti napola je tačna. Recimo, rekao bih da je studentski pokret spreman mada ih glavno tek čeka, naravno. Najpre da se ne pogube u „vetiranjima“ i da izdrže napade kada predstave famoznu studentsku listu. Dalje, da ne naprave neku grešku u koracima i da pametno rasporede kontrolore po Srbiji.

Temeljni posao su već uradili – pobunili su zemlju, dali joj nadu, tabanali okolo, trpeli batine, zatvor i egzil i naterali prvog među nama da se upiški od straha. Studenti su vesnici prvih neizvesnih izbora otkako je ovaj režim zaseo svima na kičmu sa idejom da večno vlada i večno lapa narodne pare.

Ali, kažem, teza o nespremnosti napola je tačna jer mi još imamo i stranačku opoziciju. A ona se sastala da vidi šta će i kako će! Poslanik Aleksandar Jovanović Ćuta kaže da „nije normalno“ to što se opozicija nije sastala mnogo ranije. Prošlo je godinu i po dana od pada nadstrešnice i godinu dana otkako su studenti tražili izbore.

Konstataciju o „nenormalnom“ ponašanju opozicije, Ćuta je upario sa kategoričnom tvrdnjom da opozicija mora da izađe na izbore i da može da računa sa desetak odsto glasova, da su godinama krvarili i da neće sad da se sklone. I još je rekao voditeljki N1 da u njenom jutarnjem programu neki popuju opoziciji, a inače piju „espreso sa cimetom“ u Strahinjića Bana. Tvrdnja o cimetu dvaput je izrečena te nije slučajna.

Voditeljka je rekla da Ćuta možda misli na izvršnog urednika ovog lista koji čitate, a koji joj je neki dan bio da prelistava. (Sad mene interesuje da li stvarno kolega stavlja cimet u espreso i, ako stavlja, zašto pobogu. Takođe otkuda Ćuti informacije ko stavlja cimet u kafu).

I drugi opozicioni prvaci kukaju što mediji (ovi naši, kritički) u komentarima i analizama više naginju studentima nego njima, opozicionarima.

Naša je opozicija osujećena! Prvo jer je režim sakati, a onda joj još prelistavači, smatrači i kolumnisti spočitavaju sitnicu da petnaest godina ne uspeva da svrgne vlast.

Opozicija jedino još nije primetila da osujećuje samu sebe, recimo time što dva i po meseca pred moguće izbore ne zna da li na njih izlazi, u kojim koalicijama, sa kojom idejom i u kakvom odnosu sa studentskom listom. Pride, ljuta na studente što sa njima osujećenima neće da pričaju nego, kudikamo uspešno, guraju svoju priču. I ljuta na novinare što imaju svoj stav.

To na svu muku dodaje ono na šta je ovaj kolumnista upozoravao, znajući da će upozorenja biti jalova.

Naime, nema nikakvih problema u tome da opozicija na izbore izađe kako god nalazi za shodno, pa makar samo iz instinkta preživljavanja. Ima, zbilja, dovoljno ljudi koji neće da glasaju za studentsku listu jer, kako vele, neće „antipolitiku“ i hoće recimo „proevropski plan i program“. Nema bojazni da bi se glasovi jedne ili dve krupnije opozicione kolone rasuli.

No, ima bojazni da će do izbora eskalirati zađevice i bockanja, prelistavanja i smatranja, ispitivanja ko gde pije espreso sa cimetom ili, zašto da ne, kakaom, i ko je šta o kome rekao. Nadalje, podsećanja na stare zasluge i krvarenje gaća po terenu, podsećanja na stare greške i jalovosti, licitiranja ko je zaslužio orden za borbu protiv režima, a ko treba u političku penziju.

A to sve vodi utisku da se „blokaderi“ međusobno svađaju i pitanju kako će takvi da vode državu. Vodi daljim osujećivanjima. U tome opozicija ima bogato iskustvo, ali ne mora baš sada da ga demonstrira. Neka pričeka da se režimu vide leđa čemu opozicija konačno može doprineti. Ne zajedno sa studentima, nego u zbiru sa studentima.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.