Triling nagaznih mina

Iz ugla režima to zvuči kao kapitalan ulov, kad uhvate nekog u zločinu da želi vlast.

Drugde je normalno, a i srpski Ustav tako predviđa, da građani mogu da se kandiduju na izborima pa da se tamo čak i vlast promeni. Ne i u Srbiji! Tu režim durbinom strelja horizont ne bi li video ko će da promoli nos i kandiduje se, e da bi ga raskirnkao.

To jeste drskost prvog reda. I razbacivanje resursa. Jer, mi vlast već imamo, je li tako? Šta će onda nama neka druga vlast!?

A ovi još neće da ruše vlast državnim udarom, obojenom revolucijom ili atentatom na predsednika koji zar nije stotinu puta razdrljio košulju i rekao „pucajte ako treba, ne dam Srbiju“. Nego bi da vlast ruše zloglasnom demokratijom, onako kako je predviđeno, na izborima.

Ako studenti krenu u dugi marš kroz institucije, ovo trčanje do Brisela izgledaće im kao lagano zagrevanje. Moraće da računaju sa saplitanjima i spletkama, sa pametovanjem opozicione čaršije, sa režimskim toplim zecom, marifetlucima i represijom.

Ali, prvo, jer to uvek ide prvo, dobiće ritualni upitnik koji se sastoji od tačno tri pitanja. To svi dobiju i uglavnom se upecaju. Prvo pitanje je šta mislite o Kosovu i Metohiji? Drugo, kakav vam je stav o NATO-u? I treće, je li u Srebrenici bio genocid?

Eno je papirni predsednik SNS Vučević Miloš već rekao da bi „studenti-blokaderi i njihovi mentori“ morali da kažu šta misle „o važnim državničkim pitanjima“ poput Kosova i Metohije, dešavanjima u Republici Srpskoj, odnosu prema Rusiji i Ukrajini, Srebrenici i Oluji…

Nije poznato ko je ikada Vučević Miloša išta pitao o nekom „važnom državničkom pitanju“ – Vučić nije sigurno – ali sada Vučević propituje studente.

Branimir Nestorović, bizarni lik koji je na političku scenu stupio zajedno sa jednim virusom, kaže da podrška njegovog pokreta studentima zavisi od studentskog stava prema Kosovu, EU, NATO-u, BRIKS-u.

Isti ćurlik po befelu šire botovi vlasti po društvenim mrežama i pokoji medijski kopljanik, a pitanja će se samo zgusnuti kako se bliže za sada još imaginarni izbori. Ima varijacija na temu, ali glavni je triling – Kosovo, NATO, Srebrenica.

Dobronamerni građanin koji je 13 godina proveo na Marsu bi se sada mogao zapitati – a šta fali tim pitanjima? Zar nisu to sve vrhunska politička pitanja važna za zemlju i društvo?

I tom bi se građaninu moglo oprostiti samo zato što je dugo bio na Marsu. Jer, tim „pitanjima“ ne fali ništa osim najvažnijeg – naime, to uopšte i nisu pitanja.

U mejnstrim čaršiji na „pitanja“ postoji samo jedna kombinacija ispravnih „odgovora“. Kosovo je Srbija, nikad u NATO, nije bilo genocida u Srebrenici. Ti odgovori moraju biti u prostoj rečenici, svedeni, izričiti, uzviknuti poput parole, jer samo tako deluju dovoljno jasno i pravoverno.

U odgovoru su sumnjivi i pridevi, a kamoli zarez, uzdah ili dve sekunde za razmišljanje – to već vodi na izdajničku lomaču.

Pitanja koja jesu pitanja služe tome da se čuje odgovor i tako dobije orijentir prema kojem se valja odnositi. Ili barem da se čuju razni odgovori pa otpočne debata.

A ta stvar je malo verovatna u Srbiji inače, a posebno kad se uputi ovaj triling nagaznih mina maskiran u pitanja. Dovoljno bi bilo, štaznam, da jedan od sto hiljada studenata kaže tačnu, jednostavnu i proverljivu činjenicu da Srbija ne upravlja Kosovom od 2008. godine, a da od Vučićeve silne odbrane Kosova sada ne upravlja ni severom, i gotovo, streljački vod biće spreman.

Koliko god ova akcija sa upitnikom bila providna, ona vazda uspeva da poseje seme razdora među protivnike vlasti. Da mene neko pita, savetovao bih studentima da nipošto ne govore o temama koje im režim servira kao tobože „važna državnička pitanja“.

Jer ta pitanja, koja bi inače bila važna, sada potpuno izmiču iz ravni važno-nevažno. Ona, kao političke teme, i ne postoje.

To je zato što politika u Srbiji ne postoji, a to je zato što je režim tako hteo. Režim je „politiku“ postavio kao slalom čiji je cilj večiti ostanak na vlasti, slalom pri kojem se masno krade, mafija, deli plen, a „važna državnička pitanja“ tretiraju upotrebno, tu se baulja i ćarlija tako da se ne dovede u pitanje opstanak na vlasti.

Zato je studentima i narodu ostalo da prvo reše jedino političko pitanje – kako da oteraju režim i potom u igru vrate sva politička pitanja. Onda će se, možda, zbilja raspravljati i stvarno će biti važno ko ima koji argument o „važnim državničkim pitanjima“.

Mnogi tviteraši znaju za ovaj jadac. Pa kad neko pita studente o Kosovu, NATO i Srebrenici, oni dopisuju svoja pitanja: šta studenti misle, da li se kaže knedle sa šljivama ili gomboce? Pivo iz flaše ili limenke?

Mene je recimo zanimalo da li od čuvenih TV serija preferiraju „The Wire“ ili „Breaking Bad“. Odgovorili su mi studenti Fakulteta dramskih umetnosti – naravno „The Wire“. To je ozbiljna omladina koja zna prave odgovore.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.