Veskov rezon

Šef beogradske policije mora da zna ko su Keka, Baja i Boske. Pa opet, šef beogradske policije ne bi trebalo da sedi u kafani na Senjaku i glumi mirotvorca između zavađenih likova iz podzemlja.

Ako Vesko (da ostanemo kod nadimaka) ipak sedne da šlihta kriminalnu zavadu, pa u tome bude neuspešan – recimo jer jedan mafijaš izvadi pištolj i nasred kafane ubije drugog – čovek bi pomislio da tada nema kud nego da mafijaše pohapsi i slučaj prijavi.

Da potom složi priču kako je u kafani bio po sl. duž. da razgovara sa informantima ili tako nešto, pa da potraži zaleđinu kako bi prošao samo sa nekom disciplinskom merom.

Da je roman ili film, zadatak autora bio bi da nam dočara šta je sve prozujalo kroz Veskovu glavu tokom tri sekunde ili tri minuta pošto je Boske izvadio pištolj i ubio Baju u kafani na Senjaku.

Vesko može da bude pokvaren, ali ne može biti glup. Prvo, jer to bi u filmu ili romanu bilo dosadno. Drugo, da je glup i nevešt, onda ne bi, došavši iz Priboja, dospeo do šefa beogradske policije sa svega 34 godine. Niti bi alhemijski, „na kredit“, uzeo stan od milion evra na Dedinju sa platom od 1.400 evra.

Pošto Vesko može da bude pokvaren, ali ne može da bude glup, u kafanu na Senjaku je otišao računajući da će izmiriti Keku, Baju i Bosketa. Ali Veskov karijerni i finansijski uspeh, sama Veskova sloboda i ostatak života, stavljeni su na milimetarski led kad je Boske ubio Baju.

Te tri sekunde ili tri minuta u Veskovoj glavi ključni su za razumevanje koječega u Srbiji. Jer, vi ili ja, koristeći zdrav razum, dolazimo do zaključka da je Vesko jedino mogao, kad je već pala krv, da kriminalce pohapsi i slučaj odmah prijavi.

Vesko pak dolazi do zaključka da naredi trojici pandura iz svog obezbeđenja da leš prikriju. U kafani na Senjaku organizuje ribanje krvi sonom kiselinom i vraća se, verovatno, u svoj stan od dvesta kvadrata, par kilometara od kafane.

Uzmimo u obzir šok, strah, cajtnot, ali ipak Vesko – pokvaren, ne i glup – mora imati neki tok misli koji mu u tom trenutku deluje racionalno. Na šta on računa?

Prvo na ćutanje desetak ljudi, koji su te noći vezani zločinom i prikrivanjem, a verovatno im nije prvi put. Možda računa da će dobro sakriti telo i krv oribati detaljno, kao u američkim filmovima.

Ali, zar misli da žena pokojnika neće zvati miliciju? Da mrtvac-mafijaš nema ortake koji će znati gde je i sa kim bio? Da ne može da se veštači kretanje žrtve? Tako naivan Vesko, šef beogradske policije, nije mogao biti čak ni u stanju šoka, straha, stisnut cajtnotom.

U filmu ili knjizi, videli bismo Veska kako grozničavo telefonira, možda se sastaje sa ljudima u mraku. Kako stvar zataškati? Može li, barem, da prođe kao neprijavljivanje dela umesto kao pomaganje u ubistvu ili prikrivanje?

Kako da Vesko nastavi da bude šef beogradske policije, da miri kriminalce i od njih uzima pare pa da dokupi još koji stan, vilu možda, ili da sazida svoju zgradu kao „investitor“?

Jer, sad smo već blizu razrešenja, za ljude kao što su Keka, Baja, Boske i Vesko, jedina sasvim nezamisliva stvar je da žive kao obični pošteni ljudi i da dele njihove muke od kojih je još i najmanja nedostatak stana od dvesta kvadrata na Dedinju.

Toga, da priznaju nedela, odleže svoje, pa onda da žive po zakonu i imaju koliko pošteno zarade, ta fela se ne bi dosetila ni kada im je, da prostite, guzica duboko u procepu. Vesko je, eto, pre izabrao da se kocka iako su svi izgledi bili da će završiti na robiji.

Ne zato što sistem u Srbiji funkcioniše tako da su kriminalci na robiji, nego suprotno – zato što zglajznu oni što ne umeju da zataškaju. Nisu se oni o sistem ogrešili pokvarenošću i korupcijom, naprotiv, nego time što su u tome bili manje pažljivi od ostalih.

Ili ih je, naprosto, zapala loša sreća. Puni su nam policija, sudstvo, politika, mediji i podzemlje onih za koje je Vesko još i skroman mladić iz Priboja i za koje bi stančić od dvesta kvadrata na Dedinju bio skoro uvreda. Ali, eto, njima se još nije desilo da, dok su nazočni, jedan kriminalac u kafani ubije drugog. Ili, ako jeste, a ono su to umeli da sakriju.

Zato će Vesko da guli robiju, premda će još predmet pregovora biti dužina robije. Ako se snađe bolje nego što se snašao u tri sekunde ili tri minuta posle kafanskog streljanja, možda i zadrži onaj stan iako neće imati platu da otplaćuje tobožnji kredit.

Prljavih znački je uvek bilo, pokvarenjaka u društvu još više, ali retko kad su mogli da bacaju ovako duge senke jer su blizu krvavom Suncu današnje Srbije. I svi će oni ostati tu, među nama, čak i kada režim jednog dana bude smenjen.

Tada će gledati da odbrane svoje privilegije i imetak koji se ne može objasniti poštenim radom jer za njih je gore od robije i od smrti da žive kao običan pošten svet.

Pokušaće, baš kao Vesko, da zataškaju, da nekome iz mraka telefoniraju i trguju. Na običnim ljudima je da im to ne dozvole.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.