Zaludni državni odvjetnik

Izjava se ne tiče obilaznice kao što se ni funkcija predsednika ne tiče obilaženja obilaznica pred kamerama, već je izjava data usput i pod tačkom razno. A tačka razno je predsedniku omiljena tačka.

Vučić je naružio državnog odvjetnika i rekao da priznaje samo sud Partije, a sve povodom slučaja Sotirovski Dragane, inkriminisane niške naprednjakinje koja se još vodi kao gradonačelnica, ali neće dugo.

Predsednik je istorijskim rečima – kojima je, ako ne formalno, a ono praktično, razvlastio državno sudstvo i ustoličio sud Partije kao jedino merilo – pridodao i gospođu Sotirovski u prirodnoj veličini tako da i oni sa jeftinijim kartama razumeju kako stvari imaju ići.

Dok je predsednik sa gradonačelnicom obilazio obilaznicu, upitan je za izvesni proces u kojem se Sotirovski sumnjiči da je ojadila budžet grada tako što je nameštala i preplaćivala tendere.

Doznali smo ovih dana da je tužilaštvo saslušalo uzbunjivača koji nije hteo da potpiše sporni tender nego je prijavio Sotirovski – i to platio tako što su i on i supruga ostali bez posla u gradskoj upravi.

„Jeziva kampanja“ se vodi protiv Sotirovski, rekao je sada Vučić i podsetio da se on svojih ljudi „ne odriče lako“.
A onda je ponovio Titove reči koje je ovaj izgovorio pred sudom u Zagrebu 1928. tokom procesa zbog širenja komunističke propagande i držanja oružja:

„Ja se ne ćutim krivim i ako priznajem ono što me tuži Državni odvjetnik, jer ne smatram ovaj sud kompetentnim, već samo sud Partije.“

Dobro, nije Vučić baš tako rekao, nego doslovno: „Mi imamo svoje stranačke organe, i ja sam član istog tela kao Dragana Sotirovski. Mi tamo odlučujemo kakvu će ko funkciju da obavlja i u skladu sa tim ćete moći da vidite da svako od nas snosi svoju političku odgovornost. Kod nas se o tome ozbiljno razgovara.“

Upitan za stranačku koleginicu koja bi mogla da zaglavi robiju jer sa ortacima krade narodne pare, predsednik je dakle uputio medije i građane da gledaju u sud Partije pa će videti kako pravde ima!

Uostalom, jesu bili neki lokalni izbori nedavno? Jesu. Je li gospođa Sotirovski bila opet kandidatkinja? Dabome da nije, Partija je to predupredila kad je videla da joj se sprema fijasko jer za Sotirovski slabo ko hoće da glasa osim uže familije i drugara sa tendera.

Šta sad hoće državni odvjetnik? Zar je zaludan da se bavi slučajem koji je Partija već rešila, britko i pošteno?

Zar nije dovoljno što je gospođa Sotirovski prebačena na stranačku klupu za rezerve nego još treba da joj se sudi za par miliona evra iz budžeta, kao da će grad i država propasti zbog par miliona?

Primer javne odbrane Sotirovski Dragane opet me je podsetio na izjavu koju mi je pre više od deset godina dao Bujošević Dragan, koji još nije bio direktor RTS-a. SNS je tek bila preuzela vlast.

„Već sledeće godine će doći vreme da se SNS bavi mangupima u svojim redovima.

Neko od tih ljudi koji sada dolaze na vlast biće uhvaćen sa rukama u medu, to je neminovno.

Jer što uzimate veći komad vlasti, veća je šansa da se to desi“, rekao je Bujošević tada.

Svaka mu je bila na mestu.

Naprednjaci su došli gladne guzice na svaki komad moći, svaku fotelju, apanažu i tender. I u tome su hvatani.

Ako ništa drugo, hvatali su ih opozicioni poslanici i odbornici i, pre svih, novinari koji časno rade svoj posao.

Avaj, ni Bujošević nije mogao da pretpostavi da se SNS neće zbilja „baviti“ mangupima u sopstvenim redovima nego će ih redom uzimati pod zaštitničko krilo.

Deset godina je prošlo, a mi nismo videli nijednu čistku ljudi prljavih ruku iako autoritarni režimi širom sveta vole to povremeno, da kobajagi „pročiste“ svoje redove.

Vučić više od toga voli da očinskim glasom pripreti sudom Partije.

I da posilnima poruči kako ih neće pustiti niz vodu pod tri uslova: da su mu slepo odani, da drže jezik za zubima i da deo para uplaćuju gde treba.

Ko ova tri uslova ispunjava, taj ne treba da strahuje ni od kakvog suda.

Svejedno da li je ukrao narodne pare, šurovao sa mafijom, organizovao navijačke paravojske, pijan i drogiran slupao auto, voleo novinarke koje lako kleknu, čekao helikopter po magli radi fotografisanja („Ne dam Gašića i Lončara“), zlostavljao žene u Brusu, na mufte ozakonio hiljadu kvadrata, zapošljavao rodbinu ili dilovao oružje.

I tako sve do slučaja Sotirovski Dragane koja je služila kao lokalna satrapkinja, a sada će joj se već negde otvoriti zlatni padobran da udobno aterira.

Ako ostane odana, drži jezik za zubima i da deo kolača gde treba.

Jer predsednik se svojih ljudi „ne odriče lako“.

A državni odvjetnik neka dobro razmisli da li hoće da čačka mečku.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.