Prvorođeni je definitivno u velikom problemu. I to pravom.
Vidi se to u svakom njegovom javnom pojavljivanju, koji, Bogu hvala, ima poput pića u dragstoru – non-stop. Nervozan je, besan, ciničan, nekako bez dostojanstva za funkciju na kojoj se nalazi.
Napao je bez ikakvog povoda ekipu N1 što su se drznuli da ga pitaju za gospodina tatu ministra policije i to usred Albanije.
Ako već ekipa N1 nije morala da dođe do Albanije i da maltretira i nervira njegovo visočanstvo Prvorođenog, nije ni on morao da dolazi u Albaniju i da bruka sebe i državu na čijem se čelu nalazi.
Kada vidimo kako se blamira aktuelni predsednik, prosto mi dođe da od blata napravim onog grobara i lažnog magistra i da ga oslovim sa – gospodine predsedniče!
Doživeo je pravu albansku golgotu zbog dijaloga koji je imao sa ekipom N1. Alergičan je odavno na ovu kuću, ali pitanja o gospodinu tati ga sve više ukopavaju.
Zelen u licu i bezobrazan u verbalnoj komunikaciji, ponavlja poput papagaja – pa šta, a gde je tu krivično delo. Pobogu, čoveče, ako je tebi normalno da u 21. veku otac ministra policije, kao penzioner, učestvuje u trgovini oružjem, i pri tom firma za koju radi dobija oružje po ceni koja je ispod proizvodne, šta je to nego sukob interesa?
Prvorođeni je prosto nesposoban da prećuti i kulturno odgovori na bilo koje pitanje koje nije naručeno i namešteno.
Zar nije mogao da na sličan način odgovori onim dupeliscima kada ga pitaju – kako nam, najdraži predsedniče u istoriji Srbije, komentarišete hulje i lopuže što vam zagorčavaju život, a sve to predvođeni Đilasom…
Normalni predsednik bi lepo odgovorio da nema komentar, da ovo nije ni vreme ni mesto da naš prljavi veš iznosimo u javnost, da o Đilasu i opoziciji neće da govori ovom prilikom dok se vode teški pregovori o otkupu albanskog paradajza. Ne!
On orgazmički odgovara sa zanosom zaljubljenog tinejdžera na svako pitanje o lopovskoj nam opoziciji, a rumen u licu do tačke ključanja kada mu neko spomene GIM, gospodina tatu, Jovanjicu…
Nije on na tom nivou. Ne samo, doduše, zbog sebe, jer su radikalski dril i šinjel ostavili duboke rane, već i zbog činjenice da ga retko ko od sagovornika doživljava ozbiljno baš zbog te divne i njemu drage prošlosti.
Retko ko u srpskoj političkoj istoriji nije imao manje takta od Prvorođenog. Čovek je jednostavno nesposoban da bude demokrata, da bude slobodan.
Verovatno je rođen kao normalan, ali je politički potpuno lud i autokratski nakalemljen. Kopernikanski veleobrt bio je potrebniji njemu nego narodu. Morao je nekako da se zarazi tim virusom evropejca, kako bi mogao da nas sve zajaše i ostane u sedlu.
Naruku mu ide i urođena servilnost Srba koja nema granicu samopoštovanja. Naprednjaci su takvi da ne ostavljaju mogućnost da neko ima pravo na drugačije mišljenje.
To je apsolutno normalno za sve one koji nemaju svoj stav i čekaju jutarnje programe nacionalnih televizija da ga dobiju. Taj stav lopatama im serviraju, što bi Prvorođeni rekao 24/7.
Imaju li oni mogućnost da čuju nešto drugo, nekoga drugog? Nemaju, jer Prvorođenom to nije normalno, a šta se njemu ne sviđa, ne može da se sviđa nikome. Kome se ne sviđa, e onda se na njega sruči bes. Gde god se nalazio – u Tirani, Berlinu, Pekingu, Moskvi, na auto-putu.
Mi u Srbiji nemamo pravo ne samo da čujemo drugačije mišljenje, već ni drugačije da mislimo. To je politika Prvorođenog.
U naprednjačkim redovima je nastala prava panika zbog pojave političkog flajera u vidu nekih novina koje su besplatno deljene po Beogradu.
Eno ga Đuka kosu gubi na Pinku zbog toga. Kaže kako se opozicija sprema da ima svoju dnevni tabloid koji će obilovati lažima protiv najbolje nam vlasti u čitavoj eri. Napunili gaće. Na njihovu sreću, od te novine nema ništa, usplašili su se bez razloga. Ali zato, u Šapcu već nedelja izlazi dvonedeljnik Tragač koji uređuju, kako stoji u impresumu, „slobodni novinari Srbije“ i koji izdaje „Udruženje građana u osnivanju“!?
To Đuki ne smeta, a i zašto bi mu smetalo kada je to normalno.
Mnogo je Srbija velika zemlja da bi je on pokorio i tu se zeznuo, preračunao. Trenutno je malo zanemoćala od silnog primitivizma. Nije ni njoj lako. Treba istrpeti vedete poput Željka Mitrovića i Milomira Marića, a zatim i drugopozivce u vidu Sarape i Žike seljačine. Sva se ta primitivnost i oholost obrušila na našu Srbiju.
Potrebno je mnogo pristojnosti i normalnosti da se sve ovo zlo pobedi. I zato treba u nama probuditi onu rešenost koja nam je neophodna da se sistem promeni i da više nikada ne dozvolimo ovakvim mediokritetima i kompleksašima da svoje bolesti leče na nama. Ako smo na to spremni, Srbija će sigurno jednoga dana biti zemlja poželjna za život.
#izVucicemose
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
