Foto: Radenko TopalovićKako je krenuo, Aleksandar Vučić bi ladno na svoju listu stavio Marka Vidojkovića i moju malenkost, kada bismo mu se, kojim slučajem, podali.
Na stranu to šta su sve o njemu i njegovoj stranci do juče govorili pojedinci koji su sada uhlebljeni na listi pod njegovim imenom, barem je malo čudno to što su njegove uzdanice postale osobe koje je optuživao za najgora krivična dela.
Vučić ima tu čudnu dozu „ljudskosti“ da što ga više napadaš to si sve viđeniji u njegovom okruženju. I nije prvi put. Odavno su put raznim preletačima i prevrtačima uprtili Mlađan Dinkić, Siniša Mali, Goran Vesić, Milenko Jovanom, Petar Petković … Najapsurdniji su napadi, lično Vučića, na Miroslava Aleksića zbog članstva u G17 plus. Zanimljivo je da se upravo Vučić najviše „ovajdio“ od tog G17 plusa.
Dinkić, čiju je robijašku košulju pokazivao za skupštinskom govornicom, postao mu je glavni ekonomski savetnik. I dan danas je Vučićev šef kabineta isti čovek koji je bio Dinkićev šef kabineta – Ivica Kojić. Ministarka mu je bila Zorana Mihajlović. Gradski menadžer prestonice je Miroslav Čučković, nekadašnja mlada Dinkićeva nada. Koliko smo shvatili, ambasadorka Srbije negde u belom svetu uskoro postaje još jedna G17 plus vedete – Suzana Grubješić, a na Vučićevoj listi za narodne poslanike vaskrsao je i Miroljub Albijanić. Ja da sam Vučić, ljubio bih u, da ne kažem gde, taj G17 plus koliko mu je kadrova obezbedio.
Vratimo se, međutim, na izbore. Oni u Srbiji su jedini na svetu koji služe za namirivanje ljudi koji su u periodu, koji su prethodili njihovim raspisivanjima, učinili nešto srcu drago upravo Vučiću. Čitave armije Vučićevih praznoglavaca koji su se godina trudili da mu budu prisutni u zenici njegova oka, radeći pri tom, stvari nedokučive i najvećim oblicima poltronstva, sada su u zapećku nekih Bulatovića, Kena, Macura, Ristića … Ko zna, možda su svi ti podmukli oblici života namireni po nekoj drugoj liniji, ali jeste činjenica da je dobar deo naprednjačke liste lišen izvornih naprednjaka. Umalo ne napisah – čestitih.
Odmah posle broja jedan i dva, Miloša Vučevića i Ane Brnabić, na poziciji tri se našao Dejan Ristić, istoričar i direktor Muzeja žrtava genocida. Nije se tako visoko našao zbog svoje stručnosti ili ne znam čega već, već zbog svog doprinosa u nametanju teze da „sistem nije zakazao“ kada je reč o masovnom ubistvu u osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“. Svoj doprinos je dao tako što je, kao član Saveta roditelja u toj školi, redovno davao izjave o tome da škola treba da nastavi sa radom i da deca moraju da se vrate u školu. Inače, Ristić spada u još jednog lika iz čitavog niza promašenih kadrova Borisa Tadića.
O Dejanu Bulatoviću, ne vredi trošiti reči. Svojim delima je sve rekao o sebi. Kod nas u emisiji je gostovao sa lutkom predsednika Srbije u zatvoreničkom odelu. Molio je i kukao da ponovo dođe u našu emisiju kako bi nam objasnio da Dragan Đilas i Marinika Tepić sarađuju sa Vučićem, a on je iskreni i pravi opozicionar kome je slobodna Srbija na srcu.
Radoslav Milojičić Kena je Đilasa, čak, zvao da se zakunu u crkvi da „nikada nisu i da nikada neće da sarađuju sa Vučićem“. Nekoliko puta sam dobijao SMS poruke od Kene u kojima je pokušavao da mi otvori oči pričama da Đilas radi sa Vučićem. Otkud onda Keno tvog imena na Vučićevoj listi?
Šta tek reći za Tatjanu Macuru? Vučiću smeta kada mu skandiraju da je peder, kada mu govore da je picoust, da je Hitler, ali mu ne smeta kada je Macura za njega rekla da je šonja. Direktno mu je udarila u svetinju – muškost. Nije mi jasno kako joj je to oprostio. Preko nekih stvari se ne prelazi, naročito u familiji Vučić.
Vučić svoje roditelje i decu zloupotrebljava u kampanji, pa što ne bi i ove pomenute. Cilj mu je, verovatno, da dodatno ponizi i unizi opoziciju. Ne kapira da time pune kofe fekalija prosipa na svoju glavu. Nema tog šljama koji nije zavredio da se nađe na njegovoj listi i, što bi rekao jedan od njih Goran Vesić, i to je tako. Svi ti ljudi nemaju ogledalo da se pogledaju ujutru i da se zapitaju nad svojom sudbinom. Do juče su bili ološ, lopovi, izdajnici, a danas su cenjeni kandidati za narodne poslanike Aleksandra Vučića. Nema tog ogledala koji ne bi pukao pred pojavom takvih moralnih gromada.
A, nama ostaje nada da jednoga dana, kada sve ovo juče bude, neće biti omogućeno svima njima da se operu i pravdaju sa čuvenom rečenicom – Morao sam.
#izVucicemose
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
