Prvorođeni je, u svom maniru, napisao „tri šlajfne“ teksta, dok je ovaj drugi bio nešto skromniji. I dok se Prvorođeni potrudio da se malo obuzda i da ostavi utisak finog momka, Humanitarac je dosegao visine vredne Zadruge 2 i iz grčkog Santorinija sasuo u brk svom „krvniku“ Draganu Đilasu sve što je imao.

Naš prvorođeni ima zanimljivu strategiju. Kada gostuje na Pinku i Hepiju, iz njega poput jedinog preživelog zmaja iz Igre prestola Drogona bljuje vatru bez ikakve kontrole, a kada gostuje na RTS, e onda je kao fin u uljudan. Zbog toga češće bira Pink nego RTS.

Tako je u nedelju čak treći put bio gost Hit tvita za svega nekoliko meseci postojanja ove kopi-pejst emisije, što je, takođe, podatak za anale. Tako je i za Politiku napisao tekst koji nije obilovao njegovim uobičajenim izlivima nežnosti.

Krivi u tom tekst Prvorođeni srpsku opoziciju što deli narod u Srbiji na pametne i krezube, smeta mu rečnik opozicije u tom smislu, a sve, verovatno, iziritiran rezultatima istraživanja javnog mnjenja pred kojim se jasno vidi ko podržava vlast u Srbiji.

Problem kod Prvorođenog je što je on ubeđen da istorija srpske političke scene nije zabeležila sve njegove bisere koje je rasipao po nama poput svinje u prirodnom okruženju.

Prvi ko je podelio Srbiju bio je upravo Prvorođeni kada je u direktnom prenosu nekog svog teatralnog nastupa na Pinku rekao da u Srbiji ima 20 % kretena koji glasaju za opoziciju. Da, dragi prijatelji, on je nazvao kretenima sve one koji ne misle kao što on misli.

Samozaljubljen u sopstvenu sliku veličine i popularnosti, ne preza od najgorih uvreda za svoje političke protivnike. Svako ko mu se iole suprotstavi je lopuža, kriminalac, silovatelj, fašista, pa čak i ružan spolja i iznutra, a samo je on, ljubi ga majka, dobar, lep, pametan.

Gradonačelniku Šapca Nebojši Zelenoviću, samo zato što ga je upitao koliko je kanala moglo da bude očišćeno za cenu izgradnje jarbola, rekao da je „lopuža koji ima više krivičnih prijava nego što je on pojeo supe“. Složićete se, prava državnička poruka neistomišljeniku, uz to i netačna.

Po svoj prilici, Prvorođenom je nedostajala pažnja i ljubav u detinjstvu i jako pati zbog toga što je i danas nema u onoj meri koju bi voleo. Šta ćete, tako je kako. Radi se o čoveku koji kao relevantan podatak uzima anketu sa Kontravizije o Bizmarku, i Paji i Slobodanu Jovanoviću.

Voleo bih da vidim anketu na tu temu sa ministrima i narodnim poslanicima SNS. Ti njegovi za predsednika Italije kažu – Makarona, za aerodrom – aerodrum, za vazduhoplov – vazduplohov, govore engleski čitajući sa papire ćirilične izgovore engleskih reči. Za razliku od „elite“ u opoziciji, „elita“ na vlasti je vrh.

Kada je reč o drugom pisaniju, naprasno ostvarenog humanitarca, što bi rekao Prvorođeni – autoprojekcija je čudo. Kada bismo umesto Dragana Đilasa, čitali Željko Mitrović, imali bismo pravu sliku i priliku ovog humanitarnog radnika.

Secikesa, tapkaroš, lopuža, predvodnik krda volova i marve, bitanga lopovska. Prosto ne verujem da postoje reči koje bi bolje opisale Željka humanitarca, zar ne?

Čovek koji podanički služi svakoj vlasti od kada je dobio priliku da koristi javno dobro u vidu nacionalne frekvencije i od nje samo uzima, čovek kome su gole sise i dupeta merilo gledanosti u Srbiji, čovek koji svoju televiziju koristi da se iživljava nad svakim ko ne misli kao njegov gazda, ima skrupula da nekome govori da je bitanga, marva i secikesa.

Što je najgore, to je čovek čija je porodica neke druge porodice zavila u crno bez neke ozbiljnije odgovornosti.

Humanitarac ide toliko daleko, da na kraju svog pisma sebi kliče – „Željko Mitrović, neko ko se trudi i daje sve od sebe da pomogne svim socijalno ugroženim kategorijama, ali i progonitelj i noćna mora svih lopova, kretena i bitangi poput tebe“.

Kako li to Humanitarac pomaže „svim socijalno ugroženim kategorijama kada od tih istih, koji ne trepćući i ne spavajući gledaju njegove Zadruge i pune njegov saldo sa pet miliona evra u samo jednoj subotnjoj večeri? Humanitarac, izgleda, poput svog gazde, ima te manire Super Hika – otima od siromašnih i daje bogatima.

Naši novopečeni kolumnisti ne samo da imaju krivu sliku stvarnosti, već i izopačenu. Uživaju u njoj i rugaju se svima koji nisu na liniji. Besomučno zloupotrebljavaju resurse koji im stoje na raspolaganju. Kleveću, vređaju, optužuju, osuđuju. Ali, što reče Humanitarac – đavo, na kraju, dođe po svoje!