Otvoreno pismo studentima

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Saveti su dobronamerni i logicni. Nadam se da ce ih studentski plenumi prihvatiti.

2. Slažem se sa autorom 100%

3. Ceo „bezbednosni“ sektor se bavi jedino i samo time, kako da produbi i najmanju podelu u studentskom pokretu, dozvoljena su im SVA sredstva jer sa AV bori za zivot na kakav je navikao..

4. Bravo, kao i uvek odlican tekst! I poruka koju treba prihvatiti!

5. Dobar tekst

6. Sigurno je da su se u studentski pokret ubacili mnogi „sa zadatkom“ da ga razbiju i sve vidljivije je da u tome uspevaju.
   Samo naivni ne shvataju da vlast radi dvadeset četiri sata dnevno, sa stručnjacima svih vrsta, sa vrhunskim znalcima politike, psihologije, komunikologije i propagande da se to dogodi.
   Cilj nije da se studenti „podele“, jer su podele u pogledima na sve suština demokratije, cilj je da se podele birači koji bi glasali za studentsku listu, i taj cilje se lagano ostvaruje.
   Iza svega stoji dobro poznavanje karaktera i mentaliteta ovdašnjih ljudi, i samo na tome se radi, na to se stavlja akcenat.
   U društvima gde dominira „mi i oni“, najlakše je podeliti biračko telo.
   Tamo gde su inat, kapric i isključivost „hemoglobin društvenog krvotoka“ majstorstvo je stvoriti klimu razočaranosti i malodušnosti.
   Oni koji koordiniraju ovakve aktivnosti ne žure, rade lagano, „mic po mic“, čak neprimetno, s dobro razradjenim planovima.
   Izvorni studentski pokret nije imao dnevnopolitički cilj – smenu sadašnje vlasti – izvorni pokret je imao za cilj promenu dvovekovnog puta ka provalijama, što nije shvaćeno.
   U veliki studentski projekat dubinskih i dugoročnih promena svega što nas obeležava, od obrenovićevaca i karađorđevićevaca do četnika i partizana, od društava i naroda, do liberalizma i konzervativizma, od „zapadnjaka“ i rusofila do vernika i ateista, ubacuju se istorijski efemerne teme, epizodice istorije, kao „koske“, sa izvanrednim efektima.
   Mada je vlast u ovom i ovakvom svom projektu već postigla solidne rezultate, jer se kod protivnika vlasti nazire malodušnost, projekatg će tek da raste i ubire plodove.
   Sumorno je i tek će biti.
   Najjednostavnije rečeno, protivnik je kobno podcenjen.

7. Kulačine, zatvaranje oćiju pred istinom neće pomoci nikome. Suviše dugo se pravila fama oko toga da su studenti neka jedinstvena masa mladih ljudi koji imaju napredne, progresivne ideje. Nismo hteli da vidimo da su studenti slika jednog dela drustva, onog mladjeg dela, koji doduse zaista zele smenu vlasti, ali koji nemaju jedinstven stav o buducnosti. Sada se sve vise pokazuje da su studenti stvarna slika drustva i nikako jedinstvena struktura. Jedna takva grupa nikako ne moze izgraditi politicki program niti povesti drustvo u promene. To treba jasno reci i vratiti se politici, odnosno politickim partijama. Mora se u ovom drustvu znati ko je za Evropu, ko za Rusiju, ko slavi Mladića a ko ga se stidi. To mora biti kristalno jasno. Sam pojam „studenti“ nazalost ukljucuje sve pobrojano i to nije nikakva linija za koju se gradjani mogu opredeliti.

8. Svaka cast, svako slovo je na pravom mestu. Postoje teme o kojima „mozemo da se slozimo da se ne slazemo“, ali te teme sad nije vreme potencirati u javnom diskursu. Te „koske“ najbolje je preskociti sad, a njihovo glodanje treba da bude tema kad nam „porastu zubi“, odnosno kada nivo javnog diskursa se podigne na jedan civilizovani nivo.

9. Da!
   Bravo Nenade!
   Izvucicemo se!

10. Zašto si ljut?

11. Bravo, samo još da se umilostive PSG i ZLF i podrže Studentsku listu.

12. Roditeljski i dobronamerno receno, delim isti utisak.

13. Podržavam.

14. Bravo,potpuno se slazem.

15. Svaka čast, Nenade. Poruka vredna pažnje, kako za studente tako i za ostali živalj Srbije.

16. „Draga deco nasa“, Kulacin vam porucuje, sve senzitivne teme da zakopamo, privremeno, pa cemo da se oko toga koljemo kasnije!

17. Medijski mrak koji se pokušava stoprocentno nametnuti a sve u funkciji očuvanja biračkog tela vlasti je poslednja barijera koja sve više puca. Ljudima je dozlogrdio sistem koji se bazira na populizmu, laži i lopovluku i to je suština ove društvene pobune koju su studenti probudili svojom energijom i čistotom . Ne dozvolite grogiranom protivniku da se digne na novim podelama.

18. Samo jedno veliko “Bravo”!

19. Po receptu „zapada“. Samo nam vi završite posao, pa ćemo mi da preuzmemo i objasnimo vam da je to za vaše dobro i ako ste se vi borili za nešto drugo.

20. Kasno je za ovakve savete. Već ste dali blanko podršku. Sada će se ograditi i od Vas. Ja u životu nikad nisam dao blanko podršku nikome. Hoću da čujem ideje, predloge, stavove… Nije mi dovoljno da je neko protiv Vučića. To nije stav. Dobar deo protivnika Slobodana Miloševića je bio nezadovoljan njime ne zbog toga što je vodio ratove već zbog toga što nie pobedio u ratovima. Milošević je pao, ali je sistem i njegova politika nastavila da živi. Isto će biti i sa ovom trenutnom pojavom (da ne upotrebim težu reč) na vlasti.

21. Bravo majstore za ovako pisanje i analizu svega.

22. Joj

23. Podržavam Nenadov predlog, ali za njega imam i molbu da svog drugara Vidojka privede “izdizanju iznad situacije“ kako ne bi išao đonom na studente kada mu se neko od saopštenja ne dopada.

24. Ovo nije država, ovo je kreatura, ovo je neizdrživo!!! A mi, mi štrikamo i zviždućemo. Niko dupe da pomeri, svi čekamo da neko drugi završi naš posao. Ma najgori smo, sram nas bilo. A kad dodje. sloboda svi će da pevaju i igraju kao da su je oni doneli i da se guraju u prve redove i slikaju. Najgori smo i sramota me je zbog toga

25. Dobronameran i umirujući savet. Pitanje je samo koliko medju studentima ima onih koji prepoznaju zlonamerne podmetačine vlasti i koji još uvek imaju snage da se odupru perfidno podmetnutim kukavičijim jajima

26. Do raspisivanja Vanrednih parlamentarnih izbora apsolutna podrška studentskoj listi. Kada izbori budu raspisani, vidimo kanidate studenata i program odlučiċemo definitivno i konačno.

27. Kolačine dragi, ruku na srce, sve ovo sa studentima i pokretom njihovim, jedte nesto sto i nije baš jasno, liči na neki eksperiment… Pobuna, kao? I studenti su Srbi, sve rečeno, svih boja i karaktera( jedino imaju zajedničko to da se poštuje zakon, ali to čine benigno i kulturno. Slaba vajda i tanka nada.

28. Надам се да ће речи Ненада Кулачина допрети до људи који желе да дође до промене овог режима. Садашње прилике указују на пример подељеног народа против самог себе, насупрот уједињене коалиције на власти. Коалиционој листи на власти пролаз разгрћу, у опозициони миље убачени преваранти, сплеткароши/обмањивачи, плаћени да одглуме опозицију, разбију поверење и опозиционо заједништво, уберу опозиционе гласове. Ту су и делови опозиције који у центру пажње имају свој, нимало безначајан, материјални интерес ког се не желе лако одрећи, као што га се не жели одрећи ни коалициона скупина на власти. Само заједно имамо моћ – јасно указују бројке свима, и студентима и опозицији. Ко је опозиција овом режиму само треба да прихвати властиту солидарност са чињеницом – заједно имамо моћ. Заједно имамо моћ. Заједно смо у непобедивом броју. Заједно нас је много, а њих је мало. Имате зов већине народа, – зов како студентског тако и народног протста – заједно имамо моћ.

29. Aca se nikog ( pa ni Boga)u Srbiji ne boji. Acilend ima grupe u svakom seocetu. Stranke su nula za njega. Studenti su ovce za njega. Niko mu ništa ne može. Izbori su davno rešeni za njega. Samo ga gori od njega ( a takvoga nema)može skinuti. Mi nemamo ono poput Rumuna ili Bugara. Fakat.

30. ДУНП је први који није требало да учествује у тој расправи. Уз дужно поштовање, али шта који мој њих брига шта је факултет из Београда на којем су студенти преко 90% етнички Срби објавио у вези 9. јануара? То је датум доношења једне декларације, није датум оснивања логора или датум масакра, уосталом. И та декларација није неважна за наш народ, она је израз једне политичке воље коју је наш народ тада исказао а онда је потом и одбранио од покушаја да се та воља насилно поништи. На интернету сам прочитао један врло мудар коментар на ту тему у коме је аутор рекао да је лицемерно од Пазараца што покушавају да „газдују“ а ми смо им толерисали палестинизацију протеста и непримерене и неопрезно дате изјаве у вези Сребренице (аутор текста је и сам напоменуо да је пожељно да се избегну проблематичне заставе и поларизујуће и контраверзне теме, ја се са тим у суштини могу сложити, иако не видим да за то има воље нарочито са леве стране која се из само њима знаних разлога радикализује). Етничким Србима уплитање Палестине у протест због корупције делује бесмислено и беспотребно, као што и јесте, а ако је неко, не дао Бог, имао несрећу да неко његов у рату страда од муџахедина у Босни међу којима су били и Палестинци, или чак ако има јеврејског порекла, онда му то махање палестинским барјацима дође као сипање соли у живу рану. И тако се губе гласачи. Без обзира на све ове негативне последице које та акција носи, српски студенти су је истолерисали, нису забрањивали заставе Палестине, чак су избегавали и да значајно коментаришу такве радње. Нису хтели због пар метара платна да руше целу кућу коју су изградили и ја то поздрављам. Исто тако је било и са неопрезним изјавама у Утиску недеље: опет су етнички Срби то мање или више прећутали и гурнули под тепих зарад вишег циља (обарање режима), евентуално је понеко за себе опсовао у маниру „је*ем те глупу, јел ниси могла да ћутиш док се ово не заврши, него сад због тебе треба да нас товаре таблоиди као да није било довољно прозивки да смо усташе?“ Било како било, истолерисано је. Да ли је то добро или није, не знам, о томе ће историја судити. А и око једног и око другог догађаја дигла се велика прашина, и то не мислим на ону што се за добрим коњем диже. Могло би се рећи да је тим деловањем нанета и одређена штета самом студентском покрету, и то штета коју не може да забашури једно пешачење од Новог Пазара до Новог Сада. Неке ситније инциденте, попут оног момка што је био у непријатној ситуацији због шубаре коју је носио на свим протестима, па су га баш у Новом Пазару дрндали око тога, нећу ни да убрајам, то је ионако прошло испод радара. Али опет се враћам на коментар који сам прочитао, где аутор јасно констатује управо оно што је поента целе приче: а то је да у оквиру студентског покрета ДУНП доноси веома малу корист, али зато наноси доста већу штету својим деловањем, што је врло могуће и због утицаја локалне политике на сам универзитет, а и та локална политика је предмет неких других утицаја који се не могу окарактерисати као пријатељски: има ту и утицаја СНС режима, који држи СДП и СПП, има ту утицаја Сарајева преко СДА и СПП, има и много турског утицаја који опет иде преко СДА и СПП, па се ту умеша и она парадржавна Исламска заједница у Србији која делује по директивама из Сарајева и из нама не баш наклоњених земаља (она што је Зукорлић основао 1993) итд. Не улазећи у детаље шта је узрок томе, а у жељи да се не нашкоди студентском покрету, аутор тог коментара сугерисао је решење које је врло контраверзно и радикално, али које би и могло бити спасоносно за сам покрет, који, будимо реални, мора да опстане без обзира ко гласа за њих а ко за опозиционе странке. То решење би било да се ДУНП ампутира од остатка студентског покрета. Размишљао сам доста на ту тему и све више ми делује да је онај ко је то написао био у праву. Јер се ДУНП све више понаша као болест која разара здраво ткиво студентског покрета и доводи његов опстанак у питање. У таквим случајевима, медицина обично прибегава ампутацији зараженог екстремитета како би се спасило оно што се спасити може. И без ноге и без руке, људи живе. Није лако, али живе. Али ако се уништи и последња здрава ћелија, ту више живота нема. Нека им се да још једна прилика да се уразуме и да престану са изазивањем проблема тамо где им место није. Ако наставе да терају по свом, захвалите им се на сарадњи и фурајте даље без њих. Времена су тешка и сурова и треба их преживети. До победе, живела слободна Србија!

31. Naša bol neprebolna- zašto da nas pravoslavne a Srbe, ta topla Rusija ne uzjaše pod sebe, da zvanično budemo Belosrbija, da pljunemo konačno na nazadnu, bednu, siromašnu i nedemokratsku Evropu, lemajski šutnemo dušmanske ustaše, Balije i šiptarčine, rastersti i Srbe, sve osim onih koji se mole radikalskim bogovima i lopovima.

32. Mešo, onjadni mi zašto SVI obrazovni radnici prestanu da predaju. Svi! Ne mogu ih otpustit, kazniti, optuživati! Ovako, bednici u strahu za posao, čekaju otkaze! Jadno i glupo!

33. Mada sam svim srcem bila uz studente, cestitka „dana republike srpske“ je promenila to. Ne vredi ih Kulacine opominjati da se ne nasedaju jer oni to i ne cine. To su njihovi stavovi, bas kao i ruska zastava. Uz ogromnu zalost, moram vam otkriti tuznu istinu koju i sami znate ali ne zelite da priznate: od ovog nema nista i nikakve promene se nece desiti dokle god to EU ne resi da bude. A do tada, zelim nam srecu da sve ovo izdrzimo.

34. Zasto neki od vas misle da su““podmetaci vlasti“ kojih sigurno ima uticali na ove sramne istupe studenata? Na njih se ne utice tako lako sem u slucaju da su istomsljenici. A jesu.