Zemlja njihove dece i roditelja 1Foto: Luca Marziale / Danas

Tužilaštvu nije trebalo mnogo da odbije krivičnu prijavu protiv Aleksandra Šapića koju smo podneli Marko Vidojković i moja malenkost.

Formalnosti su urađeno relativno brzo, obavljeni su razgovori i sa njim i sa nama, a konačna odluka je, eto, u njegovu korist.

Šapić je, elem, najpre u telefonskom razgovoru koji je imao sa Vidojkovićem, a u vezi sa pozivom da prelazak na tamnu stranu ovekovečimo i u našem podkastu Dobar, loš, zao, poručio da bi meni na ulici iščupao srce kada bi me video i da mu kažem da su mu „krpili čmar u Urgentnom centru“.

Kasnije je tu pretnju više puta ponovio u jutarnjem programu ružičaste televizije ubacivši u nju i Vidojkovića.

Pored toga što je pretio, Šapić je, unapred se izvinjavam na rečniku, i lagao u oba slučaja.

Nikada nisam u DLZ rekao da „su mu krpili čmar u Urgentnom centru“, što smo i dokazali pošto smo na njegov zahtev pustili u emisiji taj sporan deo u kojem jasno i glasnom kažem da nam je jedan od gostiju pričao o tome „kako su Šapića krpili na VMA“.

Dakle, niti sam pomenuo „čmar“, niti „Urgentni centar“. Izvinjavam se i na reči „čmar“ koju ovde koristim kao Šapićev citat.

Zamenica tužioca je poverovala čoveku koji laže, preti i ima dovoljno moći, s obzirom da pretenduje na poziciju broj 2 u ovom režimu, a nije poverovala nama da se osećamo ugroženim, nebezbednim, i da se plašimo Šapića.

Koliko god to izgledalo smešno, da, mi se plašimo Šapića.

To što je on skrušen stao pred zamenicu tužioca i pravdao se kako je to rekao u afektu, jer između ostalog, i njegova deca su to videla, to je maska za pravosudni sistem ove zemlje. Čak nije morao ni to da uradi.

Mogao je da nastavi da glumi nasilnika i prostačinu koja laže i koristi uličarski rečnik na televiziji sa nacionalnom frekvencijom, opet bi zamenica tužioca pre poverovala njemu, nego nama, jer tako je to u Srbiji.

Kao da ja nemam decu i da ona nisu videla da tamo neki lik hoće da iščupa srce njihovom ocu.

Da će sudbina naše prijave protiv Šapića biti ovakva, postalo nam je jasno posle prvih rečenica koje smo razmenili sa pomenutom zamenicom tužioca.

Od početka je pokušavala da nas navede na to da odustanemo, da on to nije mislio ozbiljno, da ne verujem valjda da bi on to stvarno učinio…

Čak je u jednom trenutku kada je diktirala daktilografkinji Vidojkovićev iskaz pokušala nešto tako da na kvarno ubaci u zapisnik, ali brzom i energičnom akcijom obojice, taj pokušaj je osujećen u startu. Sećam se da sam svom saborcu i sapatniku po izlazu iz kancelarije zamenice tužioca rekao da od ovoga neće biti ništa.

Da se razumemo, uvrede podnosimo stoički.

I mi ih zadamo, znamo da boli. Naše uvrede nemaju, međutim, domet kakav imaju one izrečene sa nacionalnih frekvencija, ali sve je to u redu. Čak smatramo to i nekom vrstom fer pleja. Pretnje, međutim, ne praštamo.

Niko ne sme da preti nikome nekažnjeno. To je crvena linija.

Ko nama garantuje da Šapić neće da pošalje neku ekipu da nas oplavi i da se nikada ne sazna ko je to učinio? Na to naše pitanje, u kancelariji je nastao muk i komentar – neće valjda.

Hoće gospođo zamenice tužioca.

Uostalom, neki sledbenik Šapićevih i naprednjačkih ideja iz horskog arlaukanja na Vidojkovića i mene, u ponedeljak uveče je mojoj majci od 78 godina poručio a joj sina treba obesiti.

Nisam hteo da o tome obavestim zamenicu tužioca, već samo one koji nam u ovo mračno vreme pomažu.

Ovo je zemlja razbijenih glava, krvavih košulja, laži, nasilja i njihove dece i roditelja, a vi se krijete iza kondicionala kao osnovom za odbacivanje krivične prijave.

Šapić je, naime, svoju pretnju izrekao upravo u kondicionalu – kada bih ih sreo, iščupao bih im srce. I tako se izvukao. Moraćemo i mi da počenemo da psujemo u kondicionalu.

Zbog svega što se poslednjih nedelja dešava, uključujući i Šapića, Vidojković i ja smo se stavili u dobrovoljni kućni pritvor. Za razliku od Predraga Koluvije, mi u njemu ne uživamo.

Ne izlazimo na ulicu bez preko potrebe i suzavca u džepu. Tako su nam mnogi savetovali – sedeti kod kuće, sačekajte da se sve malo stiša. Problem je što Šapić i ostali „čupači srca“ imaju sve vreme ovoga sveta.

Ono što ne mogu, to je da nas ućutkaju. Da bi to uradili, moraće da realizuju svoje pretnje, što nije nemoguće. Kada je Slavko Ćuruvija ubijen, Aleksandar Vučić je bio ministar informisanja, a sada kada je predsednik – samo je nebo granica.

#izVucicemose

Komentari

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

9 reagovanja na “Zemlja njihove dece i roditelja”

  1. „Kada je Slavko Ćuruvija ubijen, Aleksandar Vučić je bio ministar informisanja, a sada kada je predsednik – samo je nebo granica.“ Ova rečenica je vesela hrana za njegovu patološku ličnost.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.