Građani(sti) i narod(njaci) 1Nenad Kostić Foto: Milan T. Jovanović

Vladavina pravde je nedostižna jer što je za jedne pravedno to je za druge nepravedno.

Vladavina zakona je dostižna jer se ljudi mogu složiti da je nešto saglasno ili protivno zakonu. Nepravedan zakon se može popraviti.

Zakonitost ne garantuje pravednost, ali bez zakonitosti nema pravednosti.

U našem društvu manjina ističe prava građana, a većina ističe interese naroda.

Oba tabora su heterogena, ali ovde zanemarujem unutrašnje stranke i frakcije.

Poredim dve okvirne ideologije da objasnim zašto ona građanska omogućuje vladavinu zakona, a ona narodnjačka je onemogućuje.

Davna istorija tiče se naroda i njihovih seoba, ratova, država.

Tada su važili pravo jačeg među narodima i surovi običaji među pojedincima.

Religije su podvajale i zavađale velike grupe ljudi, ali su takođe služile svojim vernicima kao pojedincima.

Sa napretkom zapadne civilizacije jača građanstvo a zakoni sve više štite pojedinca od vladara.

Francuska Deklaracija o pravu čoveka i građanina, prvih deset amandmana na američki ustav, Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima Ujedinjenih nacija – ti divni manifesti uzdižu pojedinca iznad kolektiva.

Isterivanje interesa naroda vodi u rat, u kome je stradanje pojedinaca izvesno a sudbine naroda su neizvesne.

Narodnjačka ideologija nije sama po sebi zločinačka, ali najteži zločini, genocidi, tobože koriste narodu. Interesi naroda se pominju samo u objavi rata i ugovoru o miru.

Ako rat pomeri granice i podeli narod, već u prvoj mirnodopskoj prilici, na referendumu, nastupaju građani.

Interesi naroda su važni i zanimljivi, ali ostavimo ih diplomatima i istoričarima. Mirnodopski zakoni govore o građanima i zabranjuju diskriminaciju – tretman pojedinaca kao pripadnika grupa.

Samozvani zaštitnici naroda koriste sebi, a štete građanima.

Pogledajte Kurjačićevu kamarilu na vrhu, njegove poslušnike u lokalnim vlastima, njihove ulizice i „poslovne prijatelje“, Srpsku listu na Kosovu.

Parola da srpski narod dobija u ratu a gubi u miru izokola veliča rat.

Umesto da ratujemo za teritoriju, sa kojom stičemo i voljno i nevoljno stanovništvo, uredimo dobro društvo. Neka smenjivi vlastodršci u tri ravnopravne i sučeljene grane donose, tumače, i sprovode zakone.