B.U.Š.

Ogoljena je beda širokih slojeva koja se zataškavala i u navodno egalitarnom komunizmu. Siromaštvo je postalo jedina društvena stvarnost svetosavskih vizionara, s kriminalom, opsenarima, Palmom i Pinkom. Glad, smrt, izolacija, sveli su ljude na biološke senke. Sveto trojstvo zločinačkog režima postali su, umesto Slobe, Dobrice i Matije, brašno, ulje i šećer. Kad su nas 1999. napali jači, zaboravili smo sopstveno varvarstvo. Da je, godinama unazad, JNA, s pratećim bandama, demonstrirala najgore osobine i oslobodilačkih i kvislinških pokreta iz Drugog svetskog rata. Svako najgore vreme nam se uporno vraća.

Stokholmski sindrom biračkog tela koje od 1990. podržava politike ratno-nacionalnog komunizma, i podložnosti onima najgorim (Rusija-Turska-Kina), senka je i tekućih beogradskih izbora. SNS koristi proverenu matricu zakucavanja glasova biologijom umesto ideologijom (sve s b.u.š. paketićima). Podržavam praksu zajedničkih sednica sa susedskim vladama, ali su istoga dana, kad je srpska vlada otišla mađarskoj, šleperi na Horgošu čekali u proseku 4 sata. Natpolovina nacije bi da budu Putinovi, ne Vučićevi mužici. Vučić je za njih privremen. Drugi bi u Evropu, neki i da postanu slobodni. Gubimo, zajedno, i vreme i dostojanstvo. Beda i nesloboda su jedine spone razorenog društva. To je tema i ovih izbora, sve ostalo manje važno.